ПРЕТПЛАТА, четворогодишња, багателна

ПРЕТПЛАТА, четворогодишња, багателна
на СПЕКТАР (Новибусур), Тајноводство, ВЕЧИТЕ ЧУДЕСНЕ КОРЕНОВЕ, УЖАС

Укупно приказа странице

субота, 25. април 2015.

Спора као пуж, правда је ипак достижна

Поред бројних доказа, на суђењу о рехабилитацији једног од најзначајнијих српских издавача уважен је и текст објављен у додатку „Политике” „Култура, уметност, наука”

Анатолиј Ивановић Фото Архива породице Ивановић
Решењем Вишег суда у Београду рехабилитован је Анатолиј Ивановић, један од најзначајнијих српских издавача свих времена, који је између два светска рата дао немерљив допринос српској култури и духовности. О судбини Анатолија Ивановића писали смо у додатку „Култура, уметност, наука” нашег листа 18. октобра прошле године, а према речима адвоката Предрага Савића тај текст је био једна од кључних тачака на овом суђењу.
Анатолиј је као млад руски емигрант у Србији основао издавачко предузеће „Народну просвету”, па потом часописе „Панораму” и „Хронику” (недељне информативне новине), Фабрику папира, картона и лепенке на Умци, предузеће „Дрвопродукт”. Саградио је на Обилићевом венцу и најсавременију штампарију у Европи у то доба (данас је у тој згради републички Завод за издавање уџбеника.)
Анатолиј је помогао да чак 11 руских емиграната у Београду постану чланови САНУ. Захваљујући раду у „Народној просвети”, где је била уредник, Исидора Секулић је постала прва жена члан САНУ. Анатолиј је објављивао дела Достојевског, Толстоја и осталих руских класика, али и био један од привих издавача Андрића, Дучића, Чоровића, Шантића...  Библиотека „Савремених српских писаца” у издању „Народне просвете” оцењена је као један од најзначајнијих културних подухвата у прошлом веку. Десанка Максимовић је своју књижевну каријеру започела као преводилац дела Достојевског у „Народној просвети”, где је као преводилац радио и професор др Јован Максимовић, по којем се данас и назива награда Удружења преводилаца Србији.
Анатолиј је био по свему јединствен и његов живот тешко да би могао да стане у неколико романа, а умро је 1954. године у емиграцији, у далекој Венецуели – истиче адвокат Предраг Савић, пуномоћник фамилије Ивановић, чији потомци живе у Јужној Америци.
Анатолије је рођен 30. новембра (17. по старом календару) 1897. у Ростову на Дону, у аристократској породици Прицкер. Анатолијев отац Иван је био угледан индустријалац, издавач и штампар, кога су бољшевици ликвидирали на тај начин што су му главу потопили у растопљено штампарско олово. Учесници Октобарске револуције на суров начин убили су и Анатолијеву рођену сестру. Јавно негодовање и побуна становника из Ростова допринели су да бољшевици поштеде животе Анатолију и његовом старијем брату, који је у то време био универзитетски професор, познати математичар и физичар. Анатолије је 1918. са групом „белих” Руса емигрирао у Србију, а његов брат, који никада није преболео масакр ком је присуствовао, пропио се и убрзо преминуо.
Одмах по доласку у Србију, Анатолије је у Сомбору упознао прелепу Крунославу Шешевић, студенткињу, чија је фамилија у блиском рођачким везама са Гаврилом Принципом. Венчали су се марта 1922. Према породичном предању, којег се присећа Анатолијева унука Валерија Ивановић која данас живи у Венецуели, Крунослава је прихватила да се венча тек када је Анатолије Иванович Прицкер променио презиме у српско Ивановић и постао српски држављанин.
Фамилији Ивановић већ током окупације Немци су, осим имовине у Србији, одузели и све банкарске рачуне.
Анатолије Ивановић је преко нових власти безуспешно тражио накнаду ратне штете за своја предузећа, међу којима је био и „Дрвопродукт”. Остале су на стотине хиљада папира у архивима о његовом успешном финансијском пословању и добротворним акцијама, али је просто невероватно да су готово сви други трагови о његовом лику и делу „избрисани”, каже Предраг Савић. Анатолије је напустио Србију 1946. године, и поново постао емигрант. Проглашен је за ратног профитера и конфискована му је сва имовина.
Виши суд у Београду је закључио „да је Анатолију конфискована сва имовина супротно начелима правне државе и противно општеприхваћеним стандардима људских слобода и права”. Стога је Виши суд поништио све одлуке усмерене на одузимање имовине Анатолија Ивановића, који се никада није одрекао српског држављанства које му је указом доделио краљ Александар.
К. Р.
објављено: у Политици  21.04.2015