ПРЕТПЛАТА, четворогодишња, багателна

ПРЕТПЛАТА, четворогодишња, багателна
на СПЕКТАР (Новибусур), Тајноводство, ВЕЧИТЕ ЧУДЕСНЕ КОРЕНОВЕ, УЖАС

Укупно приказа странице

недеља, 23. август 2015.

Пошто нису испунили инвестиционе обавезе, пре пет година, раскинут је купопродајни уговор са украјинском фирмом „Азовимпекс”, која је требало да постане нови власник Фабрике вагона

Траже накнаду, а очерупали фабрике

Због неуспешних приватизација и трговине са сумњивим купцима држава ће само поводом две краљевачке фабрике морати да плати више од десетак милиона евра иако су се бивши власници и те како окористили
Краљево – Некада се свечано најављивало покретање и проширење производње и развој, не само фабрика већ и читавог краја, а данас су фабричке хале опустошене...Чекају се нови купци, а рачуни са старим још нису сведени па су у току судски поступци. Таква је ситуација са две бивше краљевачке фабрике, два гиганта: Фабриком вагона и „Магнохромом”.
Пошто нису испунили инвестиционе обавезе, пре пет година, раскинут је купопродајни уговор са украјинском фирмом „Азовимпекс”, која је требало да постане нови власник Фабрике вагона. Без обзира на то што су, док су овом фабриком газдовали, а послујући посредством кћерке фирме, узимали профит и што још то пословање није испитано, поменута украјинска фирма је Фабрику вагона тужила. Привредни суд у Београду недавно је донео одлуку да се Украјинцима надокнади штета „због неистинитог приказивања стања приликом купопродаје”, у висини од око четири милиона евра. Том износу се додаје још и 3,2 милиона динара судских трошкова. Али, ту није крај, јер бивши власници од Фабрике вагона, односно од државе још потражују око седам милионa евра на име комерцијалног задуживања.
Тако, уместо најављиваног процвата вагоноградње и повратка старе славе „композиција” jе скренула у пословни суноврат. Данас је у овом краљевачком предузећу покренут стечајни поступак, а од некада четири хиљаде на списку запослених је свега двадесетак радника. Шта ће даље бити и имали на помолу новог власника и стратешког партнера још нико не зна.
Још је чуднија и занимљивија прича о неуспелој приватизацији „Магнохрома”, коју дознајемо од Ђорђа Косановића, заступника капитала и генералног директора „Магнохрома”. Та фабрика, од два велика погона, производње електротермичких и производње ватросталних производа била је продата индијској компанији „Глобал стил”. Индуси су, такође, најављивали нови почетак, нову технологију, зато су наводно демонтирали и исекли део вредне старе опреме, коју су продавали као старо гвожђе. Све више су се и задуживали, али на рачун „Магнохрома” којег су на вересију и купили.
Половином те 2006.године пазарили су капитал и обавезе па су имовину платили 1,1 милион евра, и обавезали се да измире комерцијалне дугове од око 17 и још уложе 23 милиона евра. То су само делимично испунили. Капитал су платили тако што су се још пре потписивања уговора, задужили код Хипо банке за тај износ. Банци су као обезбеђење дали имовину „Магнохрома”, чији власници још нису ни били. Насупрот томе, од њих, као гаранцију у купопродајном послу, Агенција за приватизацију узима свега 300.000 евра. Истина, „Глобал стил” тај кредит враћа, али се потом задужује са још пет девизних кредита у висини од око четири милиона евра. Гаранција банци је опет „Магнохромова” имовина, чак 13 објеката фабрике електротермичких производа и четири објекта у фабрици ватросталне индустрије. Од тог кредита 1,7 милиона евра пребацују у Сингапур и Дубаји, наводно као аванс за репроматеријал који никада није стигао. Нови власници „Магнохрома” такође се задужују и на име потрошње струје, гаса, ПДВ-а, пореза и доприноса, плата радницима...Све то у износу од чак 20 милиона евра, а за део тога под хипотеку дају део имовине „Феропромета”, једног „Магнохромовог” пословног центра. После годину и по дана од приватизације, 19.децембра 2007. године агенција са „Глобал стилом” раскида купопродајни уговор.
Ко и колико, после свега, добија? Агенција за приватизацију повлачи према поменутој банкарској гаранцији, 300.000 евра. За све дугове „Магнохром” тужи „Глобал стил”, али од Привредног суда у Београду стиже одлука према којој није крива компанија, већ појединац, њихов директор Џавајт Паша, који нашем правосуђу није и ко зна када ће бити доступан. Хипо банка, посредством међународног суда, успева да од „Глобал стила” наплати четири милиона евра узетог кредита, али се „Глобал стил”, код Привредног суда у Краљеву појављује тражећи, на име тога, упис власништва над објектима који су банци дати у хипотеку... Првостепеном пресудом тај захтев им је одбијен, још се не зна шта ће бити после жалбе...
– Углавном све то је још тежак терет „Магнохрома” и велика препрека за нову приватизацији нарочито фабрике електротермичких производа – каже Косановић.
М. Дугалић,објављено: 23.08.2015  у Политици

И Николић у Кини мета ...


ВОЈНА парада у Кини, на којој ће 3. септембра учествовати српски гардисти и чији ће гост бити председник Томислав Николић, означена је као мета напада Исламске државе! 
У кинеском обавештајном документу, у који су "Новости" имале увид, пише да је одлука о нападу на паради, којом се обележава 70. годишњица завршетка Другог светског рата и победа над Јапаном, донета на састанку највиших званичника Исламске државе (ИД).
Тада је, како тврде кинески оперативци, Сауд Мухсен Хасан, заменик Абу Бакр ал-Багдадија, вође Исламске државе, предложио да се активира неко од притајених чланова ове терористичке организације у Кини, како би изазвао инцидент. У тексту се наводи да главна мета може да буде било ко, јер је основни циљ да ИД покаже како нико није безбедан, па ни једна од најмоћнијих земаља света.
- Хасан је ову тему детаљно разложио са Абу Ала ал-Афријем, још једним замеником Багдадија, који је тренутно задужен за управљање трезором калифата - пише у поверљивом документу. - Они су затим контактирали са старијим оперативцима ИД. Од њих су тражили да ступе у контакт са неколико индоктринираних појединаца, који се већ налазе у Пекингу или његовој околини. Хасан је поставио као императив да се они брзо, и без много убеђивања, сложе са тим да почине самоубилачки напад.
Идеално би било да то буду Кинези муслиманске вероисповести, а не Ујгури, јер ће тако лакше проћи безбедносну проверу, наводи се у документу.
- Џихадисти не морају да поседују било какве војничке вештине. Иако Хасан сматра да би било најбоље да активирају експлозив, много је вероватнији напад ножем или секиром уз повике "Алаху акбар" - навели су кинески обавештајци. - То ће привући довољно медијске пажње, чак и ако напад не буде успешан.
Информације и упозорења на безбедносни ризик на паради у Кини, међутим, кабинет председника Николића није добио ни од кога, речено је јуче "Новостима" на Андрићевом венцу.
Ал Багдади, вођа ИД
Слично нам је незванично пренето и из Министарства одбране:
- Никакво обавештење о могућим терористичким нападима нисмо добили. Нити из амбасаде Кине у Београду, нити од наших колега из Пекинга. Обављена је процена безбедносног ризика и наш контингент је под будним оком српских безбедњака који су тамо као редовна пратња.
Наша земља планира да у Кину пошаље ешалон гарде од 75 војника и официра који су обавили генералну пробу за наступ, а део наших људи је већ тамо.
Да су кинески званичници "отворили четворе очи", сведочи изјава заменика кинеског министра за јавну безбедност Минга Хуанга од пре две недеље у којој је он позвао полицијске снаге да у, и око, главног града побољшају безбедност како би гарантовали "апсолутну сигурност" за време Светског првенства у атлетици у Пекингу, као и током војне параде.

ОСТАЛИ ПРАЗНИХ ШАКА НА ОЛИМПИЈАДИ
ПРОФЕСОР Факултета безбедности др Зоран Драгишић каже да су врло мале шансе да Исламска држава успешно изведе терористички напад у Кини, и што се тиче безбедности нашег председника и војника, он сматра да ће бити потпуно сигурни, као и остали учесници:
- Ако би се некако изазвао и најмањи инцидент, то би за њих представљало велики успех. Кинеске обавештајне службе су међу најбољим на свету и без сумње се они овим питањем баве врло темељно. Терористи су сличне идеје имали и за Олимпијаду у Пекингу, па је то предупређено.

И Николић у Кини мета терориста! | Политика | Novosti.rs

петак, 07. август 2015.

У неформалном избегличком кампу у парку поред Београдске аутобуске станице

Лампедуза је острво испред аутобуске станице у Београду

Алеш Штегер, познати словеначки романсијер и есејиста, у неформалном избегличком кампу у парку поред Београдске аутобуске станице 12 сати јавно је писао књижевни текст посвећен избегличкој кризи
Дечак, мигрант у Београду
Алеш Штегер, познати словеначки песник, романсијер и есејиста, у неформалном избегличком кампу у парку поред Београдске аутобуске станице 12 сати јавно је писао књижевни текст посвећен великој избегличкој кризи нашег времена и европском одговору на њу. Сусрећући се током дводневног боравка у Београду са избеглицама из Сирије, Авганистана, Јемена, Ирака, Либије и Сомалије и потом током дванаесточасовног писања у непосредном контакту са њима, Алеш Штегер обликовао је потресно и узбудљиво сведочанство о судбинама обичних људи који су, бежећи пред ратним насиљем, кренули на неизвесни пут избеглиштва.
– У Београду сам често био. Упознавао сам га у време ратова на Балкану, видео сам његове светле и тамне стране. Када сам пре неколико месеци одлучио да изаберем ново место за пројекат На крају записано, било ми је јасно да бих овог пута желео да реагујем на чињеницу избегличке трагедије која је уједно трагедија редефинисања европске самоспознаје. Испрва сам мислио да то буде Лампедуза. Лампедуза је већ дуго у машти Европљана и делује као метафора далеких граница Европе. Тамо негде далеко постоји проблем, али га ми не видимо. Негде, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину тону и даве се на десетине, на стотине људи који не желе ништа друго него да живе у миру, али ми, Европљани, не мислимо о томе. Неколико месеци касније Лампедуза је преплавила Европу. Можемо је наћи на Криту, у пограничним градовима Македоније и на главној железничкој станици у Будимпешти. И налазимо је такође испред главне аутобуске станице у Београду. Тамо је мало острво траве спаљено на летњем сунцу и посуто смећем. Ово острво је пребежиште стотина и стотина избеглица који су допливали овде на путу напред, ка Западу. Лампедуза је острво испред аутобуске станице у главном граду Србије и име на свим националним ТВ станицама у свим језицима самопроглашене Европе. У то име се говори и објављује првенствено да затворите границе уз повремене покушаје протеривања оних који немају где да оду. Ако пажљиво ослушнемо, волели би да буду сахрањени у земљи или избачени из европске климатске зоне. Али ово је реторика. Чињенице су другачије, много немилосрдније, директне, бруталне – каже Штегер на почетку свог текста писаног јуче у парку поред Београдске аутобуске станице.
Упоредо са писањем текста, Алеш Штегер (1973) урадио је читаву серију фотографија људи, догађаја и прозора које чине саставни део овог његовог пројекта.
После Љубљане, Фукушиме и Мексико Ситија, Београд је четврти град у коме Штегер реализује свој пројекат На крају записано.
        = извор: Политика

субота, 01. август 2015.

Векови на маргинама



У БИБЛИОТЕЦИ града Београда, 4. августа, биће изложена најстарија књига отиснута у главном граду: рестауриран и конзервиран примерак “Београдског четворојеванђеља”, који се појавио истог дана 4. августа 1552. године.
У том тренутку, град се већ више од три деценије налазио у саставу Османског царства, под владавином Сулејмана Другог Величанственог и на раскрсници главних копнених и речних путева. Поред домаћих Срба у њему је је било и досељеника из БиХ, Дубровчана, Турака, Грка, Јевреја, Јермена и Мађара. У Београд су доносећи робу стизали и Арапи, Персијанци, Татари,па и остали трговци са Истока.
Прву београдску штампарију основао је у својој кући (средином 16. века) кнез Радиша Дмитровић. Он је излио штампарска слова, али није стигао да оконча “Београдско четворојеванђеље”, смрт га је предухитрила. Његов посао наставио је Тројан Гундулић, становник трговачке колоније Дубровчана у Београду. Стицај околности хтео је да књигу заврши јеромонах Мардарије, из манастира Мркшина црква. Занимљив је и податак да штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве (Паћка патријаршија је, иначе, обновљена пет година касније), већ у граду и световној средини. Прва књига ће остати и једина настала у београдској штампарији, јер штампање ће се наставити тек три века касније: са обнављањем српске државности у 19. веку, у Кнежевини Србији 1831. године. Колико је засад познато, опстало је четрдесетак примерака “Београдског јеванђеља” (од којих се у главном граду се чува четрнаест), а важно је нагласити и да је Београд био једини град на Балканском полуострву који је у 16. веку имао штампарију у којој су стваране књиге на српскословенском језику...