ЈЕДНОЈ од највреднијих некретнина српске заједнице у Америци - кући коју су наши официри у емиграцији купили после Другог светског рата, прети одлазак на добош! Тиме би Срби у дијаспори остали без чувене куће на елитној Бери авенији, чија се вредност процењује на око два милиона долара. А као и у отаџбини, узрок су новац, "српска посла" и неслога. 
Део од укупно 100 чланова српског клуба, укључујући бивше председнике, обратио се нашој редакцији, тврдећи да садашња управа намерава да прода кућу. Њихова намера је да тако измире дуговања, а Музеј изместе на другу локацију.
Размирице су започеле због великог дуга. Наиме, кућа која је од 1952. године била окупљалиште Срба у Чикагу, најпре Центар, па Клуб, претворена је у Музеј "Свети Сава" да би се избегло плаћање папреног пореза на некретнине. Упркос томе, како сазнајемо, део суме од неизмирених пореза и кредит од 200.000 долара узет пре 15 година, за поправку куће, направили су дуг од око 300.000 долара.
- Прошле јесени група чланова заказала је ванредан састанак чланства и Управе музеја - каже Милош Тодоровић, бивши председник Музеја. - Састанку је присуствовало готово две трећине чланства, али из Управе нико није дошао. Једина тачка дневног реда била је финансијска ситуација у Музеју и наша жеља да сазнамо планове Управе. Кредит који Музеј има у то време је доспевао на наплату, а могао је да се исплати само узимањем новог. Врло је занимљиво да су међу повериоцима старог зајма били и председник Музеја др Живојин Павловић и секретарица Весна Нобле.
Како наш саговорник каже, Управа је већ имала свој предлог зајма који ће тражити, а већина чланства је предлагала и друге повољније опције.
- Штавише, потпуно су игнорисали наше препоруке и савете, а неистомишљенике су пролетос избацивали из чланства због "сукоба у мишљењу" - каже Тодоровић. - На делу је самовоља управе. Павловићу и Ноблеовој предочено је да као заинтересована страна, пошто су повериоци, не би смели да учествују у доношењу тако битне финансијске одлуке. Уместо да послушају предлоге, они су за прошлу недељу сазвали седницу да изгласају продају куће. Сматрам да продаја куће није решење, већ да се овај двојац потпуно удаљи из Музеја и да се одрже нови избори.
Како наш саговорник објашњава, упркос џентлменском договору да се председници Клуба, односно Музеја, смењују сваке године, а бирају се из Управе, др Живојин Павловић је "на власти" пету годину.
НАДАЛИ СЕ ПОВРАТКУ У СРБИЈУСрспку кућу у Чикагу, после Другог светског рата, купили су од добровољних прилога српски краљеви официри, који су емигрирали и нису желели да се врате у Титову Југославију. Издвајали су по 25 долара месечно, најпре за организацију "Душан Силни" која је била политичка, али антикомунистичка. До данас здање које је у међувремену постало Музеј, "живи" искључиво од добровољних прилога и волонтирања чланова. Све године у изгнанству, официрима ова кућа била је важно уточиште, а сан о повратку у земљу на белим коњима са краљем на челу, остао је неостварен.
- То му полази за руком уз помоћ оверених писмених овлашћења чланова који, што је логично, гласају за све његове предлоге - каже Тодоровић. - Мада, ми и не знамо колики је тачан број чланова. Они говоре да их је 100. Али ми из уплаћивања годишње чланарине закључујемо да их је мање.
По Тодоровићевим речима, Музеј има огроман дуг, а културне активности су сведене на минимум, иако је ова кућа, уз српски Културни клуб у Паризу, једина културна организација Срба у дијаспори.
- Културне манифестације се одржавају врло ретко, у најбољем случају једном месечно - наставља Тодоровић. - Позајмљени новац се троши на одржавање зграде, а прихода готово да нема. Управа за то време ужива у својим "титулама" и уноси раздор у српску заједницу. Српски музеј, заправо, функционише као приватни клуб председника и секретарице, а из њега се истерују људи који су годинама добровољно радили у организацији која је мењала име, али је до доласка садашње управе била отворена за све Србе. Чак је и једино српско позориште у Америци "Мира Сремчевић", после 10 година постојања и рада при овој српској кући, наишло на затворена врата - буквално и фигуративно.
НЕМА ОДЛУКА БЕЗ ВЕЋИНЕ
- Ванредни састанак чланства Музеја одржан је у недељу, а присуствовало је 15 чланова од којих су петоро из управе - каже за "Новости" Весна Нобле, секретар Музеја. - Овако слаб одзив чланства је показатељ нивоа њиховог интересовања за будућност једне изузетно важне институције у дијаспори. Управа није у позицији да доноси одлуке о продаји куће и релокацији без присуства две трећине чланства, па зато на последњем састанку ништа и није одлучено. Управа нема права за доношење виталних одлука, веће само већина чланства. Уколико статут организације не покрива одређено питање, у том случају се примењује закон државе Илиноис. Садашња управа поштује статут и сходно њему се понаша уз консултацију са правним саветником.