СЛОБОДАН Павловић, један од најбогатијих Срба у свету, све чешће долази у родни крај, у своју Семберију. Надгледа изградњу еколошког града Слобомира крај Дрине и већ две деценије покушава да улагањем у Републику Српску свом народу помогне да боље живи. 
- Тешко ми је кад видим да у мојој Српској деца нису научена да раде. Родитељи праве највећу грешку ставом - ми смо живели тешко, па нек деца сада уживају. У Америци, отац детету чим напуни 18 година каже: "Иди ради и живи самостално, ја сам ту да ти помогнем, али мораш да научиш да се бориш за себе". То је прави пут - прича Слободан.
За Републику Српску каже да је земља великог потенцијала која би могла да буде оаза благостања.
- Али, људи који живе у Српској то не виде и то ме боли. Много се ради, али нажалост наша деца још нису способна да поведу Српску правим путем - каже Слободан. - Код Срба је само битно рећи "сви су лопови". Па ако су сви лопови, хајде да видимо због чега и како да их се решимо. Да ли је проблем у власти, или у народу, и шта да урадимо. А не само да причамо - каже он.
У Српској је запослио 1.200 људи, који углавном раде у Слобомир граду, банци, на универзитету... Његова визија је да у Српској нема незапослених.
- Од 1991. године инвестирам у РС. Направио сам мост и спојио Србију и Српску. О новцу који сам инвестирао нећу да причам. Покушаћу све док сам жив да запослим што више људи. Наилазим на неразумевање, поготово код начелника и градоначелника, али се борим. Нећу одустати од свог народа. Боли ме душа што млади одлазе из Српске. Да имају посао остали би и то је мој циљ. Да их задржим овде и обезбедим им посао и плату од које могу да живе - истиче Слободан.
О политици неће да прича, јер је човек економије, а не политике.
ОСМИ НАЈБОГАТИЈИ СРБИН У ДИЈАСПОРИСЛОБОДАН Павловић се по богатству налази на осмом месту најбогатијих Срба у дијаспори. Стигао је у Америку почетком шездесетих година прошлог века. За три деценије са супругом Миром изградио је у Чикагу 40 зграда са становима за изнајмљивање.
- Слика Срба у свету је лоша. На нас гледају као на лоше момке. Рат нам је донео велико зло и тешко је изградити добар имиџ кад нас стално бије лош глас. Поред тога, свет стално баца неку "кост" међу нас Србе, око које се свађамо и делимо. Србима је потребно јединство. Кад бисмо били јединствени, нико нам ништа на кугли земаљској не би могао - каже Слободан.
Боли Слободана и однос Србије и Српске према људима из дијаспоре.
- На народ из дијаспоре се гледа као на грађане другог реда. Често се само гледамо кроз новац и онда смо добри. Дијаспора ће увек бити уз свој народ. Ја сам читав живот посветио идеји да помирим дијаспору и матицу Србију. То сам успео почетком деведесетих, мостом између Републике Српске и Србије и остварио свој дечачки сан. Сада сањам Српску у којој сви раде - каже Слободан.
На питање "Новости" кад ће у пензију, господин Павловић одговара:
- Кад умрем. Штета је што људи, способни, кад оду у пензију престану да раде, седе и чекају да умру.
ГРАД БЕЗ ОЏАКА
ИЗГРАДЊА града Слобомира започела је пре две деценије кад је откупљено 45 хектара земље крај Дрине. Слободан и његова супруга Мира Павловић купили су још 45 хектара, који се налазе на другој обали Дрине, на десетак километара од Бијељине. Слобомир је замишљен као први еколошки град на свету. Или, како каже Слободан, град без оџака. Даље, град се греје и користи све погодности термалне воде која је откривена на 1.800 метара. У току је изградња аква-парка вредна 17 милиона евра. У априлу наредне године биће завршена прва фаза. Поред аква-парка, у Слобомиру се граде зграде и инфраструктура, а у граду је отворен престижни Универзитет Слобомир.
Мира и Слободан Павловић у Слобомир граду
БАНКА
ПАВЛОВИЋ интернационaл банка са седиштем у Слобомиру, након куповине и припајања Семберске банке из Бијељине, Привредне банке из Брчког и Привредне банке из Добоја, чини модерну међународну банку, која својом мрежом са 36 локација покрива велики део територије Босне и Херцеговине. Посебно је позната по улагањима у пољопривредни сектор у Републици Српској.