ЗАПОСЛЕНИ у параћинској Служби хитне медицинске помоћи првог дана марта су обележили 30 година од оснивања, односно откад је трансформисана Дежурна служба овдашњег Дома здравља.
- У међувремену се много тога променило, почев од простора и кадрова, а и посла је данас неупоредиво више, као да су Параћинци болеснији - каже медицинска сестра Славица Павловић, која је у Хитној помоћи од почетка, па је и сама навршила три деценије стажа
. - Стартовали смо са по пет лекара, сестара и возача, а ја сам била најмлађа. Ноћу нисмо излазили на терен, а најчешће интервенције су се сводиле на збрињавање мањих повреда, евентуално нека ушивања. Ни инфузије нисмо давали, а ЕКГ је био максимум дијагностике... Сада радимо и ноћи, и у цик зоре, па није искључено ни то да смо пацијенте размазили, па више зову. Уз то, данасрадимо све, укључујући и реанимацију.
Хитна служба је увек била везана за Дом здравља, а од 2013. - када је ова установа прешла у надлежност Општине - запослени више не брину о томе да ли имају довољно опреме и возила.
- Имамо све, али не и људе, па ту техника не помаже. Све што смо тражили, од локалне самоуправе смо и добили, али имамо само девет лекара, од којих једног плаћа Општина, па смо увек без најмање једног доктора. Са тим бројем је немогуће "покрити" град и 33 села, односно проблем је кад лекар оде на терен, а сам је у смени - закључује начелница, др Љиљана Ивановић.
БИЛАНС
СВАКЕ године у радне протоколе буде уписано између 32.000 и 35.000 прегледа. Овом броју треба додати још око 5.000 људи који сврате по савет или да преконтролишу кврни притисак...
Др Стојан Великић, специјалиста ургентне медицине, процењује како је немогуће да у општини са 56.000 становника буде толико хитних стања, али признаје и да је тешко одбити позив.