ДИЈАГНОЗА

Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог... -Езра Паунд: Како да читамо

ЈАВНОСТ- шта то беше?


...

...

После много времена, купио сам шт. издање београдске "Политике" (у среду, 25. новембра 2015. г.); и морам да признам, да су ме нека побољшања у уређивању овог листа пријатно изненадила. Прелиставао сам у аутобусу овај лист, и зауставио се на стр. 8, реч је наравно о рубрици Друштво, прочитао сам пажљиво оба чланка у горњем делу странице:

































































...
и овај

Допада ми се оно што је изјавио проф. Р. Божовић о докторима спиновања и даље, до оцене једног лудила, "у лудој кући коју су направили сами медији".. Ако је то тачно, да ли онда уопште и постоји некаква респективна јавност овде? И шта јавност - значи данас? Био сам студент седамдесетих година минулог века када су опозиционари у бившој СФРЈ, предвођени пок. Д. Ћосићем  покушали да штампају у Београду један лист ("Јавност", као и Светозар Марковић у Крагујевцу много деценија пре њих), и како је то уз хуку већине ондашњих медија било онемогућено, забрањено... Исто тако, да кажем, "Политику" повремено прелистам онлајн издање; чини ми се, да је "Политика" боље изгледала у првом мандату данашњег главног уредника, јер је могла, макар повремено, да се пробиле и по нека штура вест о постојању београдских "Заветина".... Али, ипак, "Пиолитика" се променила, мислим тзв. онлајн издање, што је добро за пензионере који немаају предрасуду према интернету, зар не? И могу да читају понепшто и бесплатно. видим, узгред, да  чланци, чије фототипије публикујем, нема у онлајн издању. Али, можда ће сутра, прекосутра бити и у онлајн издању?

***
У штампаном издању "Политике" нема коментара на штампане чланке. Штета. Јер заправо, међу коментарима, поред наравно екстремних примера, има и врло интелигентних опажања, без длаке на језику. Да ли у "Политици" све коментаре уз одређене чланке публикују, или неки од коментара бивају и цензурисани? Не знам. закључите сами.
У  уводнику Љиљане Смајловић, гл. уреднице, "Рушење Вучића", има и ових редова: "Ко  руши Александра Вучића? Далеко од тога да се ругам идеји да га неко руши, напротив. Много је оних којим смета, а многи којим смета имају пара и утицаја напретек, поседују и „меку” и „тврду” моћ.
Али све ми се више чини да међу онима који руше Вучића има и оних који му желе добро.
Кажем то зато што ме је запрепастила вест да је ухапшен Андреј Фајгељ. То што је јуче пуштен не мења ништа јер тужилац изгледа намерава да га кривично гони, и то због „насилне промене уставног поретка”, то јест кршења члана 309 Кривичног закона Србије.
Нисам Фајгељев истомишљеник. Није ми било симпатично кад је као директор Културног центра у Новом Саду забранио студентску изложбу јер је проценио да један рад „скрнави лик Христа”. Свеједно сам му понудила да у „Политици” објасни свој поступак. Код нас је мало људи који имају храброст својих уверења, већина се држи конвенција и сталешког мишљења...." итд. 
Прочитао сам неколико коментара уз овај чланак.
Саша Јовановићпре 2 сата
Они који су га поставили могу и да га сруше. Кад им више не буде рентабилан. Волео бих да главна уредница ПОЛИТИКЕ мало дубље загребе по "највећој популарности у новијој историји Србије". Колико је она заиста таква и на основу којих резултата. Поред тога, ни мала психоанализа нашег председника владе а посебно његових наступа на конференцијама за медије, не би била ни мало незахвална тема за прво перо ПОЛИТИКЕ. Али и за тако нешто је потребна храброст.
срђан цонићпре 2 сата
Питање ко руши Вучића није ни лако ни једноставно. Хапшење доктора Фајгеља баца нову димензију која је истини за вољу и поменута претходних дана у јавним иступањима неких новинара. Очигледно реч је о одређеним полицијским структурама који делују на изглед аутономно самостално процењују ко угрожава уставни поредак а уствари су блиски и реагују на миг страних амбасадора односно њихових људи саветника у рецимо министарству унутрашњих послова. Нисам никакав Вучићев бранилац али иступ Фајгеља на Ју тјубу је добро дошао онима који креирају рушење Вучића. Јер хапшењем мобилишу такозвани патриотски корпус против премијера јер овај еврофилски очигледно није довољан да озбиљније мобилише јавност. О свему овоме требало би да размисли и сам доктор Фајгељ. Треба само да види ко га данас брани- наравно овде не мислим на госпођу Смајловић- и које телевизије преносе вест о његовом хапшењу лију крокодилске сузе а смушено и делимично цитирају његове речи.
Драган Батинићпре 3 сата
Текст је одличан. Фајгељ је у праву. А што се тиче Вучића, он се сам урушава, јер га је народ прочитао: само обећава и још више задужује земљу.Мора му се признати да је велемајстор демагогије, али ништа није вечно.
Neša (Glodur)пре око један сат
Srbiji će biti bolje kada ekonomsko stanje omogući da se nijednom partiokrati ne isplati da radi protiv nje. "Demokratija" uvođena stihijski od kraja osamdesetih kroz razna otvorena i civilna društva, kulturne i druge dekontaminacije, B92 i druge predstavnike "meke" moći a direktno, brutalno i na silu 5. oktobra 2000.g. posle gubitka na demokratskim izborima uspešno odrađuje posao. Silni novac je uložen u devastiranje Srbije. Da li su krivi nudioci ili primaoci? Da li ga je primala Prva ili Druga Srbija? Ko je Prva a ko Druga Srbija? Ima li među njima razlike? Ko je bio, hronološki, komunista, nacionalista, evropejac, atlantista... zatim anglofil, rusofil... crven, žut, zelen, plav... Bog otac više ne zna ko je čiji. Poznajem jednog koji je promenio skoro sve moguće stranke i nacije a sedamdesetih je nosio Titovu štafetu. Danas je jedan od "uglednih" javnih ličnosti! Kada govorim da je arhetip uzroka propasti našeg društva smeju mi se i uporno nastavljaju da rade protiv sebe. 
      итд.
     У оваквим коментарима, мени сасвим непознатих читалаца и људи, има више узбудљивости и заборављене ароме јавности у правом смислу речи, чини ми се. А како се вама чини?

_________________
ЛеЗ 0004264  





...

Нема коментара:

Постави коментар

СВЕТИОНИК

СВЕТИОНИК
Сазвежђа З

СЕВЕРЦИ

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА
Резиденција СУРБИТА.ОЛИЧЕЊЕ НЕМОГУЋЕГ

ЧИТАВ СВЕТ

ЧИТАВ СВЕТ
ИСТОК Запад Југ Север

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Српски месечник

Популарни постови

Забрањени и угашени часописи, листови и новине...

2. – Забрањени и угашени часописи, листови и новине: лист Јеж (1947), часописи Сведочанства и Записи (1951), часописи Ревија, Црвено јесте и Нова мисао (1953), часопис Дело због текста Михајла Михајлова „Љето московско 1964“ (1965); године 1968: часописи Православље, бр. 1, Студент, бр. 4 (8. и 25. јуна);Наши дани (15. април); Студентске новине бр. 1, Видици бр. 121–122, Дело, бр. 7–8,Дуга фељтон, бр. 62, 63, 64, 65. и лист Црвене новине (5. јун 1968); Књижевне новине, бр. од 30 августа због текста Зорана Глушчевића „Пет варијација на тему врело прашко пролеће“ (1969); лист Чивија и часопис Адам и Ева (1969), часописВидици, бр. 142–143 (1970); године 1970 забрањени су: лист Савезе студената Војводине Индекс, лист студената Филозофског факултета у Београду Frontistorion, лист Завичајног клуба студената из Чачка, Бумеранг, затимДимитровградска хроникана бугарском језику; године 1971. забрањени су: илустровани магазин Флеш, бр. 1, листСтудент, бројеви од 30. априла и 24. августа, листЧик, бр. 41,Чик-екстра, бр. 1, часописКултура због текста Николаја Берђајева, часописУметностпосвећен градњи Мештровићевог маузолеја на Ловћену, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3, листовиСтудент, бр. 21, Страдија иСирена, часописиФилозофија, бр. 2 и Гледишта, бр. 5–6 (1972),Сомборске новине, бр. 970(1973), часописПраксис(1974), часописиМостови,Књижевне новине, бр. 471, и Филозофијабр. 1–2 (1974), листови Зум репортер,Нови Чик, бр. 46, (1974),часописГрадина (1975), часописФилозофија(1975), часописНашапрошлост,Краљево (1976),Јеремиј Д. Митровић,Баточина и околина у прошлости(1976), стрипДечјих новина о партизанским куририма Мирку и Славку, Никад робом (1976), прекинута је серија разговора у листуМладостпод називом„Југословенска филозофија данас“ (1976),„илегални“часописЧасовник(1979), часопис Јавност (1980),Књижевненовине (1983),часопис Theoria,бројеви 3 и 4 (1983),часопис Theoria, бр. 4(1984), лист Спорт, бр. 9589(1984),Омладинске новине,бр. 476 (1984), листовиСтудент, бр. 21–22 и Нове омладинске новине, бр. 498(1984), забрањено је објављивање фељтона Ђорђа Личине Живот Петра Карађорђевића у листу Интервју (1984), Књижевне новине бр. 703 (1986), крагујевачки лист Погледи, бр. 28 (1986),листови Глас економиста и НОН (1986), лист Младост (1987), Књижевне новине бр. 757–758 (1988), листови Дуга, бр. 365,Младост и Политикин свет (1988), студентски листови Студент, бр. 3, Београд,НОН, бр. 694, Београд, Графит, Ниш и Bota e re, бр. 8, Приштина(1989), привремено забрањен лист Српског покрета обнове Српска реч (1990), обустављена дистрибуција часописа Гледишта због текстова о Небојши Попову и Љубомиру Тадићу (1990), престао је да излази лист НОН (1991), на ТВ Студио Б прекинут и забрањен пренос демонстрација 9. марта (1991). - ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ ОСТРАКИЗМА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У СРБИЈИ / Јовица Тркуља

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ Архива

ИГРА

ИГРА
игра паса и времена

ОГЛАШАВАЊЕ. Место за Ваше огласе