Фото А. Станковић
У БИБЛИОТЕЦИ града Београда, 4. августа, биће изложена најстарија књига отиснута у главном граду: рестауриран и конзервиран примерак “Београдског четворојеванђеља”, који се појавио истог дана 4. августа 1552. године.
У том тренутку, град се већ више од три деценије налазио у саставу Османског царства, под владавином Сулејмана Другог Величанственог и на раскрсници главних копнених и речних путева. Поред домаћих Срба у њему је је било и досељеника из БиХ, Дубровчана, Турака, Грка, Јевреја, Јермена и Мађара. У Београд су доносећи робу стизали и Арапи, Персијанци, Татари,па и остали трговци са Истока.
Прву београдску штампарију основао је у својој кући (средином 16. века) кнез Радиша Дмитровић. Он је излио штампарска слова, али није стигао да оконча “Београдско четворојеванђеље”, смрт га је предухитрила. Његов посао наставио је Тројан Гундулић, становник трговачке колоније Дубровчана у Београду. Стицај околности хтео је да књигу заврши јеромонах Мардарије, из манастира Мркшина црква. Занимљив је и податак да штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве (Паћка патријаршија је, иначе, обновљена пет година касније), већ у граду и световној средини. Прва књига ће остати и једина настала у београдској штампарији, јер штампање ће се наставити тек три века касније: са обнављањем српске државности у 19. веку, у Кнежевини Србији 1831. године. Колико је засад познато, опстало је четрдесетак примерака “Београдског јеванђеља” (од којих се у главном граду се чува четрнаест), а важно је нагласити и да је Београд био једини град на Балканском полуострву који је у 16. веку имао штампарију у којој су стваране књиге на српскословенском језику...
