(одломак из најновијег Лукићевог романа)
 |
| Александар Лукић, аутор |
............У дугим ноћима док пише Књигу без будућности, буди се из кошмара, у којима чудовишта браздају и преоравају полуострво, лешине птица вадећи из земље и гробова, једући их као на гозби. До њега допиру вапијући гласови, који опомињу да се чува народа што глас о тиранству подупиру и шире. Привиђају му се гробља без белега и игралишта историје, где је крв запечатила истину. Међу њима су авети, слути, много острвљених и несмирених душа, са наоштреним секирама и ножевима. Свака напета сања да постане главосеча. Како их препознати када их има на претек, као у мору песка? Окупане у мору азијатском и мору европском, врве у мраку потресног времена, тону на дно, испод знаних и незнаних гробова полуострва. Ко је од њих наш брат, наш отац? Натоварен кесама са пленом, опљачканим џаковима и песком, трулим лишћем и опаким временом, вечни слуга властитог губитништва. Да се одбрани од језивих слика, Маестро им довикује, загонетне формуле, као балканска пророчица бајалице болесницима:
– Дивите се, занемарите крв и пљачку, вечити ратници и пљачкаши. Ловите рибу по плићацима и дубинама морским, и дубинама времена. Селите се с једног краја земље на други, с једног краја града на други, таксијем или трамвајем, или на колима са арњевима, као чергари. Истина ће сама, по зејтину, доклизити пред ваш Јерусалим!
Писац Књиге без будућности уснио je Свеца или Анђела са фењером у руци, са очима пуним суза. Он му је телом лакши од врапца говорио у сну: Запамти то што ћеш видети. За Драму у којој живиш, речи и слике могу бити јеванђеље! Чим се пробудиш, запиши их!
Маестро пише Књигу без будућности, сањајући сан о свеобухватној хроници, коју иначе и позванији пре његовог рођења сањаху, рецимо, отац и ћерка, од којих осташе само сени. Те бивше сени уочавале су летописе сличних градова, села и гробаља. Под слутњом да ће се затрти у трећој генерацији цивилизоване породице, а у другој школованих људи.
Ко не верује, нека прелиста Посвету књиге, чије прво издање, Маестро поседује у великој породичној библиотеци: „Кроника паланачког гробља“.
„Зашто гробови нису поносни знаци? зашто наш свет брзо пропада и истребљује се? зашто школовани и даровити дегенеришу или изумиру у другој и трећој генерацији? зашто се од породичног имања не сачува бар пристојан остатак, имена и части ради? зашто се здравља тако брзо поткопавају? зашто родитељи не жртвују своје страсти, сујете и себичности, место да жртвују своју децу? зашто учитељи не запажају у родитељској кући незапажену способну децу? зашто школе не разликују кад је у детету дар из интелектуалног, а кад из моралног извора? зашто суграђани не прихватају сиромашну способну децу, или сирочад без матера… зашто је све то гола истина, а не шарена лажа?“
..........
 |
| Корице најновије Лукићеве књиге |
____________________________________
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-31
ЛУКИЋ, Александар, 1957–
Велика испраћуша : у спомен маестру пер Пјетру / Александар Лукић - Београд : Мобаров институт : Заветине, 2011 (Пожаревац : Ситограф РМ). - 222 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Бездана уметност ; коло 1, књ. 2)
Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. 221-222.
ISBN 978-86-82255-11-6
COBISS.SR-ID 186113292
Александар Лукић
ВЕЛИКА ИСПРАЋУША
У спомен маестру пер Пјетру
Библиотека БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Коло I, Књига 2
Издавач
ЗАВЕТИНЕ, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Редактор и главни уредник
Мирослав Лукић
Одговорни уредник
Димитрије Лукић
Прво штампано издање, септембар 2011.
Тираж: 500 примерака
Припрема за штампу
„Поповић и синови“, Пожаревац
Штампа
„Ситограф РМ“, Змај Јовина 71, Пожаревац
Цена ове књиге 1.000,00 динара. Може се набавити директно од издавача телефоном +381653006950 (Post net uputnica). Поручиоци изван Србије плаћају и поштански трошак. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, Раковица, улица Сердар Јанка Вукотића 1/13. Видети детаљније: Књижара писаца
Нема коментара:
Постави коментар