27.10.23.
(...)
ЈОШ УВЕК ЦВЕТАЈУ НАТАЛИЈИНЕ РУЖЕ…
Још увек цветају Наталијине руже.И после више од двадесет лета. Иако је скоро крај октобра. Цветаће и кад нас не буде. Када се овом авлијом, ко куга туђин опак и грамзив, рашири.
Цветаће и Рузмарин. Зеленкаде.Зумбули. Божурови.И после октобра, слутим, давиће ме као кобра, бачена ко и друге отровнице са неба. Змијарник ће постати жбунови рибизла, шимшири.
Још увек ми мајчин лик, понекад, затитра: и давни дани кад смо руже пресађивали.
Уз саму ограду и даље, кад му дође вакат, цвета Царево око. Само о себи у тишини врта и заклону брине. Цветају и босиок бели и плави, покојних снаја…
Под дивљом трешњом цвета и крин. Већ четврто лето.
Посадила га је рука једне контесе, коју је ђаво успео чак на северни крај да однесе....
(....)
Понекада ми се јави, један крајолик, који можда тоне, као читава Шведска?
Све тоне и нестаје, па и та лепота, неописива, на платнима Питерa Бројгела.
Све ми се враћа, све ме дира, и од свих тих слика немам мира!
Сигурно је да би их оба сликара (Бројгела) копирала.
.....
Још увек цветају Наталијине руже и цветаће до краја века док ме маме рузмарин и други цветови из таме, и мистерије светлости поларне...
(Снимљено јуче; у близини тзв. Камених кућа у Шведској)
(Снимљено пре шест година... колаж) Б. Т.









