Велика испраћуша, нови роман Александра Лукића

(одломак из најновијег Лукићевог романа)

Александар Лукић, аутор

............У ду­гим но­ћи­ма док пи­ше Књи­гу без бу­дућ­но­сти, бу­ди се из ко­шма­ра, у ко­ји­ма чу­до­ви­шта бра­зда­ју и пре­о­ра­ва­ју по­лу­о­стр­во, ле­ши­не пти­ца ва­де­ћи из зе­мље и гро­бо­ва, је­ду­ћи их као на го­зби. До ње­га до­пи­ру ва­пи­ју­ћи гла­со­ви, ко­ји опо­ми­њу да се чу­ва на­ро­да што глас о ти­ран­ству под­у­пи­ру и ши­ре. При­ви­ђа­ју му се гро­бља без бе­ле­га и игра­ли­шта исто­ри­је, где је крв за­пе­ча­ти­ла исти­ну. Ме­ђу њи­ма су аве­ти, слу­ти, мно­го остр­вље­них и не­сми­ре­них ду­ша, са на­о­штре­ним се­ки­ра­ма и но­же­ви­ма. Сва­ка на­пе­та са­ња да по­ста­не гла­во­се­ча. Ка­ко их пре­по­зна­ти ка­да их има на пре­тек, као у мо­ру пе­ска? Оку­па­не у мо­ру ази­јат­ском и мо­ру европ­ском, вр­ве у мра­ку по­тре­сног вре­ме­на, то­ну на дно, ис­под зна­них и не­зна­них гро­бо­ва по­лу­о­стр­ва. Ко је од њих наш брат, наш отац? На­то­ва­рен ке­са­ма са пле­ном, опљач­ка­ним џа­ко­ви­ма и пе­ском, тру­лим ли­шћем и опа­ким вре­ме­ном, веч­ни слу­га вла­сти­тог гу­бит­ни­штва. Да се од­бра­ни од је­зи­вих сли­ка, Ма­е­стро им до­ви­ку­је, за­го­нет­не фор­му­ле, као бал­кан­ска про­ро­чи­ца ба­ја­ли­це бо­ле­сни­ци­ма:

– Ди­ви­те се, за­не­ма­ри­те крв и пљач­ку, ве­чи­ти рат­ни­ци и пљач­ка­ши. Ло­ви­те ри­бу по пли­ћа­ци­ма и ду­би­на­ма мор­ским, и ду­би­на­ма вре­ме­на. Се­ли­те се с јед­ног кра­ја зе­мље на дру­ги, с јед­ног кра­ја гра­да на дру­ги, так­си­јем или трам­ва­јем, или на ко­ли­ма са ар­ње­ви­ма, као чер­га­ри. Исти­на ће са­ма, по зеј­ти­ну, до­кли­зи­ти пред ваш Је­ру­са­лим!

Пи­сац Књи­ге без бу­дућ­но­сти уснио je Све­ца или Ан­ђе­ла са фе­ње­ром у ру­ци, са очи­ма пу­ним су­за. Он му је те­лом лак­ши од врап­ца го­во­рио у сну: За­пам­ти то што ћеш ви­де­ти. За Дра­му у ко­јој жи­виш, ре­чи и сли­ке мо­гу би­ти је­ван­ђе­ље! Чим се про­бу­диш, за­пи­ши их!

Ма­е­стро пи­ше Књи­гу без бу­дућ­но­сти, са­ња­ју­ћи сан о све­о­бу­хват­ној хро­ни­ци, ко­ју ина­че и по­зва­ни­ји пре ње­го­вог ро­ђе­ња са­ња­ху, ре­ци­мо, отац и ћер­ка, од ко­јих оста­ше са­мо се­ни. Те бив­ше се­ни уоча­ва­ле су ле­то­пи­се слич­них гра­до­ва, се­ла и гро­ба­ља. Под слут­њом да ће се за­тр­ти у тре­ћој ге­не­ра­ци­ји ци­ви­ли­зо­ва­не по­ро­ди­це, а у дру­гој шко­ло­ва­них љу­ди.

Ко не ве­ру­је, не­ка пре­ли­ста По­све­ту књи­ге, чи­је пр­во из­да­ње, Ма­е­стро по­се­ду­је у ве­ли­кој по­ро­дич­ној би­бли­о­те­ци: „Кро­ни­ка па­ла­нач­ког гро­бља“.

„За­што гро­бо­ви ни­су по­но­сни зна­ци? за­што наш свет бр­зо про­па­да и ис­тре­бљу­је се? за­што шко­ло­ва­ни и да­ро­ви­ти де­ге­не­ри­шу или из­у­ми­ру у дру­гој и тре­ћој ге­не­ра­ци­ји? за­што се од по­ро­дич­ног има­ња не са­чу­ва бар при­сто­јан оста­так, име­на и ча­сти ра­ди? за­што се здра­вља та­ко бр­зо пот­ко­па­ва­ју? за­што ро­ди­те­љи не жр­тву­ју сво­је стра­сти, су­је­те и се­бич­но­сти, ме­сто да жр­тву­ју сво­ју де­цу? за­што учи­те­љи не за­па­жа­ју у ро­ди­тељ­ској ку­ћи не­за­па­же­ну спо­соб­ну де­цу? за­што шко­ле не раз­ли­ку­ју кад је у де­те­ту дар из ин­те­лек­ту­ал­ног, а кад из мо­рал­ног из­во­ра? за­што су­гра­ђа­ни не при­хва­та­ју си­ро­ма­шну спо­соб­ну де­цу, или си­ро­чад без ма­те­ра… за­што је све то го­ла исти­на, а не ша­ре­на ла­жа?“

..........

Корице најновије Лукићеве књиге

____________________________________

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

ЛУКИЋ, Александар, 1957–

Велика испраћуша : у спомен маестру пер Пјетру / Александар Лукић - Београд : Мобаров институт : Заветине, 2011 (Пожаревац : Ситограф РМ). - 222 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Бездана уметност ; коло 1, књ. 2)

Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. 221-222.

ISBN 978-86-82255-11-6

COBISS.SR-ID 186113292

Александар Лукић

ВЕЛИКА ИСПРАЋУША

У спомен маестру пер Пјетру

Библиотека БЕЗДАНА УМЕТНОСТ

Коло I, Књига 2

Издавач

ЗАВЕТИНЕ, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1

Редактор и главни уредник

Мирослав Лукић

Одговорни уредник

Димитрије Лукић

Прво штампано издање, септембар 2011.

Тираж: 500 примерака

Припрема за штампу

„Поповић и синови“, Пожаревац

Штампа

„Ситограф РМ“, Змај Јовина 71, Пожаревац

Цена ове књиге  1.000,00 динара. Може се набавити  директно од издавача телефоном +381653006950  (Post net uputnica). Поручиоци изван Србије плаћају и поштански трошак. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, Раковица, улица Сердар Јанка Вукотића 1/13. Видети детаљније: Књижара писаца

Stihovi iz SVESKE SAHARA AMAZON / Bela Tukadruz

МАРИЈА МАГДАЛЕНА

Испитај ме, Јахве, искушај ме, истражи ми бубреге и срце

Зашто је, жено, твоје срце скривено од мог погледа? Не приступаш ли

ми само устима и само устима ме частиш, а срце ти је далеко од мене?

(Није ли се Бог преварио створивши жену човеку као помоћ?)

Онај ко је бубреге створио, може кроз њих упознати савест човека.

((Имао сам тврдокорно срце, уверава ме бол бубрега. Гледао сам на

очи, а Бог је гледао шта је у срцу.)

Бога не можемо преварити, као што можемо себе. Бог ми потпаљује

срце и бубреге огњем Духа Светог. Бог болом неизрецивим чисти мој

леви бубрег од камења и талога разорног.

Бог нам нуди стари нови савез, овај огањ

у бубрегу је огањ неизмерне љубави.

Бог не ради на уништењу својих заштитника, већ му је и при самој

помисли на то Дух узнемирен.

Бог ми је дао ново срце, нови дух удахну у мене. Он вади из тела све

камено и даје нам срце од меса. Он нас чисти од нечистих наслага и

тек ће нас очистити од свих наших кумира!

Natalijino "Američko drvo"; M išljsnovac, 2011. Snimak Ivan Lukić

MARY MAGDALENE

Test me, Yahweh, try me, explore my kidneys and heart

Why, woman, is your heart hidden from my eyes? Do you approach me

with your mouth and treat me with your mouth alone, but your heart is far from me?

(Hasn’t God made a mistake creating the woman to help the man?)

The one who created kidneys, can see man’s conscience through them.

((My heart was hard, the pain in my kidneys assures me. I was looking through my eyes, and God was looking at what was in the heart.)

We cannot fool God like we can fool ourselves. God is lighting my heart and kidneys with the fire of the Holy Spirit. With pain unspeakable God is purifying my left kidney from stones and devastating debris.

God is offering us the old new alliance, this fire in the kidney is the fire of immeasurable love.

God does not work on the destruction of his protectors, at the very thought of it his Spirit is distraught.

God gave me a new heart, breathed a new spirit into me. He takes everything that is stone hard out of our bodies and gives us a heart of flesh. He purifies us from impure deposits and is yet to purify us from all our idols!

М А С К А И Г Р Е Х / Радојко Лако Веселиновић

Повртар Белатукадруз; пролеће 2011. Мишљеновац,
Звижд. (Снимак Иван Лукић)

Док смо се гледали ћутке нисам осећао ништа баш као и она. Њена незаинтересованост била је разумљива али никако нисам успевао да дефинишем своја осећања или још боље вакуум у глави. Толику празнину без јасног повода. Празнину која се могла поредити са бескрајем космоса.

Сви моји одласци у неиспитане делове психе и тражења одговора на вековна питања, одувек прекривена застором мистерије, завршавали су се страхом од кога сам се бранио силовитим изливом плача.

Сада сам био нем пред празним погледом са толико тајни да је и сазнавање света имало мању тежину. Заправо, био сам суочен са нестанком, а ове очи, чију боју нисам био у стању да одредим, нису дозвољавале да кроз њих украдем бар делић истине. Oдавале су потпуну одсутност и ледену хладноћу. Ни дрхтај мишића, ни трептај ока, као да капци не постоје. Природно, није их било. Само беоњаче испреплетане капиларима, толико ситним да се стицао утисак како зенице не постоје

TREĆE OKO, br 558

Bane Milošević, Šarganska pruga

Dolaze mega zemljotresi?!


Piše Slavoljub MarkovićVerovatno je mali broj ljudi ozbiljno shvatio upozorenje koje je početkom ove godine, gostujući u popularnoj američkoj televizijskoj emisiji "Dobro jutro Amerika", izgovorio jedan on najpoznatijih fizičara današnjice prof. dr Mičio Kaku, autor bestselera "Fizika nemogućeg". On je, naime, upozorio da uskoro predstoji strahoviti zemljotres, a kao jednu od mogućih lokacija gde će se ta katastrofa odigrati naveo je - Japan.
Na žalost, ono što se tamo zatim zaista dogodilo moglo bi, ako je verovati osećaju japansko-američkog naučnika, poznatog kao jednog od osnivača teorije polja struna (grane teorije struna koja nastoji da ujedini čitavu fiziku i pruži jedinstveno objašnjenje za sve čestice i fundamenentalne sile svemira) da predstavlja tek opomenu za dolazeće megapotrese!?
- Čak u našem životnom veku, jedan od sledećih gradova mogao bi da bude potpuno uništen - Los Anđeles, San Francisko, Meksiko Sity, Teheran ili Tokio.
Zanimljivo je da je Kaku posebno upozorio na promene u strukturi same ljudske civilizacije, naglašavajući kako visoko samopouzdanje stvara previsoke rizike:
- Tamo gde su nekada bila ribarska sela, sada su "izgrađeni" megagradovi. To, zapravo, prkosi logici stvari, a priroda ima sklonost da sve podređuje upravo svojoj logici. Zar čovek može tome da prkosi?! Uzmimo potres u Čileu. On je bio tako snažan, došao je na Rihterovoj skali do 8,8 stepeni, da je ceo svet posrnuo. Zemlja se pomakla za osam centimetara i dan ne traje 24 časa, jer se skratio za još jednu milisekundu.
Najveću promenu brzine okretanja Zemlje izazvao je, inače, zemljotres na Sumatri 2004. godine, koji je skratio dan za 6,9 mikrosekundi,...


Videti više : http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=79&articleId=395

Bane, isto