ДИЈАГНОЗА

Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог... -Езра Паунд: Како да читамо

четвртак, 10. март 2016.

Хрватска мора да врати Србима 50.000 станова отетих у већини случајева почетком рата када су њихови власници бежели спасавајући живу главу...

Стразбур да реагује на пљачку имовине Срба / С. МИШЉЕНОВИЋ | 10. март 2016. 08:00 | 
Срби у Хрватској и даље потражују 50.000 станова који су им отети и препродани током рата. Удружење протераних са држављанством БиХ спрема нове тужбе против Загреба
Хрватска мора да врати Србима 50.000 станова отетих у већини случајева почетком рата када су њихови власници бежели спасавајући живу главу. Највише станова без којих су Срби остали је у Загребу, Задру, Пули, Сплиту, Ријеци, Дубровнику...
Из Удружења протераних Срба из Хрватске кажу за "Новости" да су разочарани јер нико са њима није конкатирао приликом планирања посете чланова Председништва БиХ Хрватској.
- Нико није са нама контактирао из службе господина Младена Иванића како би добио податаке о имовини Срба у Хрватској, јер би Иванић морао ово питање да покрене на састанку са председницом Хрватске. Мислимо да је то грешка и да се Иванић морао добро информисати о проблему Срба око враћања имовине пред одлазак у Хрватску - каже Никола Пузигаћа, председник Удружења радника и инвалида рада избеглих из Хрватске са држављанством БиХ.
У удружењу истичу да је принцип отимања српских станова по Хрватској за време рата увек исти. Станови су одмах, након што су Срби из њих избачени и протерани, продавани Хрватима у бесцење. Тако су трособни станови по Загребу, Сплиту, Задру и Ријеци, у рату продавани за по 10.000 марака!
Пузигаћа каже за "Новости" да је ово удружење спремило нову тужбу против Хрватске за дискриминацију Срба и упутиће је на руке свих судија у Европском суду за људска права у Стразбуру.
Он каже да је за десетак година отишло на стотине тужби за Стразбур, али одговора и конкретних потеза није било, јер су очигледно тужбе склањан у фиоке по суду.
ПЕНЗИЈЕПРЕМА подацима Удружења, чак 6.000 Срба спрема разне тужбе према Хрватској. На списку су и Срби којима Хрватска већ две деценије ускраћује исплату пензија, а зарађена је у Хрватској. На име овога Хрватска дугује Србима око 190 милиона евра.
- Добили смо информације да Хрватска максимално лобира да не дође до било каквих конкретних потеза, али ако Хрватска мисли да ћемо одустати од борбе за наше станове грдно се вара. У Хрватској пред судовима се већ годинама развлаче све тужбе и захтеви Срба за враћање станова, иако су Срби носиоци станарског права. Хрватска има паклени план да помру сви Срби који су били носиоци станарског права и да тако стави тачку на пљачку века - каже Пузигаћа.
Он, даље, наводи да су Срби не грађани другог реда, него десетог реда у Хрватској.
- Хрватска је понудила Србима које је протерала решавање стамбеног питања на начин да уместо некадашњих станова добију заменске бараке у којима ни животиње не могу да живе

четвртак, 3. март 2016.

Загреб не да напред, Скопље брани назад

У Шиду, Прешеву и Београду тренутно "заглављено" око 1.300 миграната са Блиског истока. Нова рута преко Црне Горе, има улазака и у Тутин и Сјеницу. - В. Ц. С. - В. Р. | 03. март 2016. 09:10 |


У СРБИЈИ је "заглављено" најмање 1.200-1.300 избеглица. Осим нешто више од 300, колико је ушло у последња 24 сата из Македоније и наставило ка Шиду, где је већ био један број људи, ту је још 700 њих враћених са хрватске границе. Они су већ три дана у прихватном центру у Прешеву

Мањак лекара... Ако је тако у Параћину, шта рећи за друга мања места по Србији?

Хитна служба у Параћину: Општина обезбедила све услове, проблем - нема лекара. З. Рашић | 03. март 2016. 06:55 | Три деценије Службе хитне медицинске помоћи обележено у знаку мањка неопходног кадра
ЗАПОСЛЕНИ у параћинској Служби хитне медицинске помоћи првог дана марта су обележили 30 година од оснивања, односно откад је трансформисана Дежурна служба овдашњег Дома здравља.
- У међувремену се много тога променило, почев од простора и кадрова, а и посла је данас неупоредиво више, као да су Параћинци болеснији - каже медицинска сестра Славица Павловић, која је у Хитној помоћи од почетка, па је и сама навршила три деценије стажа

Мемоари Звонимира Вучковића

ВАРЉИВА нада да ће нам пријатељи споља бити на помоћи има неку вредност само онда ако та помоћ њима чини рачуницу. Нека нас Бог сачува прилике да нас ослобађају браћа са Истока или да нас бране савезници са Запада.
У последњем рату ми смо доживели такво ослобођање и такву заштиту. Ја мислим да је свима нама јасно да решење нашег "бити или не бити" неће и не може доћи споља. То решење лежи у нама самима и ту га треба мукотрпно тражити и мозгом и срцем. Ако врзино коло лудости треба да стане, онда смо ми једини који га можемо зауставити.
Ово је у епилогу своје чувене књиге "Сећања из рата" записао Звонимир Вучковић (1916-2004), један од команданата Југословенске војске у отаџбини, а његово дело нашло се у издању Српске књижевне задруге, у плавим корицама 107. редовног кола.
Вучковић је, како у предговору пише Чедомир Антић, јасним и сведеним стилом пружио умерене, јасне и непретенциозне одговоре на велика питања Другог светског рата на тлу данашње Србије, а како су и ранији предговорници и коментатори његовог дела приметили, не наставља рат писањем својих успомена.
Био је дете југословенске државе, онакве каква је потекла из столетне борбе за ослобођење и уједињење. Рођен у католичкој, хрватској породици он је био део настајућег југословенског народа. За књигу сећања коју је објавио 1977. добио је награду "Слободан Јовановић" Удружења српских писаца и уметника у Лондону.
За храброст и заслуге у рату одликован је највишим српским и југословенским ратним орденом, поставши 1942. витез Карађорђеве звезде с мачевима. Почетком 1944. њему је био поверен задатак да се стара о заштити и евакуацији савезничких авијатичара оборених изнад територије Југославије.
У припремању Башког конгреса, играо је видну улогу уз Драгољуба Михаиловића који га је августа исте године послао као свог војног изасланика савезничкој команди у Италији.
После рата Вучковић је прешао у Француску и потом у САД, где је радио инжењерске послове у металној индустрији.

Сећања из рата

СВЕТИОНИК

СВЕТИОНИК
Сазвежђа З

СЕВЕРЦИ

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА
Резиденција СУРБИТА.ОЛИЧЕЊЕ НЕМОГУЋЕГ

ЧИТАВ СВЕТ

ЧИТАВ СВЕТ
ИСТОК Запад Југ Север

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Српски месечник

Популарни постови

Забрањени и угашени часописи, листови и новине...

2. – Забрањени и угашени часописи, листови и новине: лист Јеж (1947), часописи Сведочанства и Записи (1951), часописи Ревија, Црвено јесте и Нова мисао (1953), часопис Дело због текста Михајла Михајлова „Љето московско 1964“ (1965); године 1968: часописи Православље, бр. 1, Студент, бр. 4 (8. и 25. јуна);Наши дани (15. април); Студентске новине бр. 1, Видици бр. 121–122, Дело, бр. 7–8,Дуга фељтон, бр. 62, 63, 64, 65. и лист Црвене новине (5. јун 1968); Књижевне новине, бр. од 30 августа због текста Зорана Глушчевића „Пет варијација на тему врело прашко пролеће“ (1969); лист Чивија и часопис Адам и Ева (1969), часописВидици, бр. 142–143 (1970); године 1970 забрањени су: лист Савезе студената Војводине Индекс, лист студената Филозофског факултета у Београду Frontistorion, лист Завичајног клуба студената из Чачка, Бумеранг, затимДимитровградска хроникана бугарском језику; године 1971. забрањени су: илустровани магазин Флеш, бр. 1, листСтудент, бројеви од 30. априла и 24. августа, листЧик, бр. 41,Чик-екстра, бр. 1, часописКултура због текста Николаја Берђајева, часописУметностпосвећен градњи Мештровићевог маузолеја на Ловћену, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3, листовиСтудент, бр. 21, Страдија иСирена, часописиФилозофија, бр. 2 и Гледишта, бр. 5–6 (1972),Сомборске новине, бр. 970(1973), часописПраксис(1974), часописиМостови,Књижевне новине, бр. 471, и Филозофијабр. 1–2 (1974), листови Зум репортер,Нови Чик, бр. 46, (1974),часописГрадина (1975), часописФилозофија(1975), часописНашапрошлост,Краљево (1976),Јеремиј Д. Митровић,Баточина и околина у прошлости(1976), стрипДечјих новина о партизанским куририма Мирку и Славку, Никад робом (1976), прекинута је серија разговора у листуМладостпод називом„Југословенска филозофија данас“ (1976),„илегални“часописЧасовник(1979), часопис Јавност (1980),Књижевненовине (1983),часопис Theoria,бројеви 3 и 4 (1983),часопис Theoria, бр. 4(1984), лист Спорт, бр. 9589(1984),Омладинске новине,бр. 476 (1984), листовиСтудент, бр. 21–22 и Нове омладинске новине, бр. 498(1984), забрањено је објављивање фељтона Ђорђа Личине Живот Петра Карађорђевића у листу Интервју (1984), Књижевне новине бр. 703 (1986), крагујевачки лист Погледи, бр. 28 (1986),листови Глас економиста и НОН (1986), лист Младост (1987), Књижевне новине бр. 757–758 (1988), листови Дуга, бр. 365,Младост и Политикин свет (1988), студентски листови Студент, бр. 3, Београд,НОН, бр. 694, Београд, Графит, Ниш и Bota e re, бр. 8, Приштина(1989), привремено забрањен лист Српског покрета обнове Српска реч (1990), обустављена дистрибуција часописа Гледишта због текстова о Небојши Попову и Љубомиру Тадићу (1990), престао је да излази лист НОН (1991), на ТВ Студио Б прекинут и забрањен пренос демонстрација 9. марта (1991). - ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ ОСТРАКИЗМА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У СРБИЈИ / Јовица Тркуља

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ Архива

ИГРА

ИГРА
игра паса и времена

ОГЛАШАВАЊЕ. Место за Ваше огласе