ДИЈАГНОЗА

Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог... -Езра Паунд: Како да читамо

четвртак, 3. март 2016.

Мањак лекара... Ако је тако у Параћину, шта рећи за друга мања места по Србији?

Хитна служба у Параћину: Општина обезбедила све услове, проблем - нема лекара. З. Рашић | 03. март 2016. 06:55 | Три деценије Службе хитне медицинске помоћи обележено у знаку мањка неопходног кадра
ЗАПОСЛЕНИ у параћинској Служби хитне медицинске помоћи првог дана марта су обележили 30 година од оснивања, односно откад је трансформисана Дежурна служба овдашњег Дома здравља.
- У међувремену се много тога променило, почев од простора и кадрова, а и посла је данас неупоредиво више, као да су Параћинци болеснији - каже медицинска сестра Славица Павловић, која је у Хитној помоћи од почетка, па је и сама навршила три деценије стажа

Мемоари Звонимира Вучковића

ВАРЉИВА нада да ће нам пријатељи споља бити на помоћи има неку вредност само онда ако та помоћ њима чини рачуницу. Нека нас Бог сачува прилике да нас ослобађају браћа са Истока или да нас бране савезници са Запада.
У последњем рату ми смо доживели такво ослобођање и такву заштиту. Ја мислим да је свима нама јасно да решење нашег "бити или не бити" неће и не може доћи споља. То решење лежи у нама самима и ту га треба мукотрпно тражити и мозгом и срцем. Ако врзино коло лудости треба да стане, онда смо ми једини који га можемо зауставити.
Ово је у епилогу своје чувене књиге "Сећања из рата" записао Звонимир Вучковић (1916-2004), један од команданата Југословенске војске у отаџбини, а његово дело нашло се у издању Српске књижевне задруге, у плавим корицама 107. редовног кола.
Вучковић је, како у предговору пише Чедомир Антић, јасним и сведеним стилом пружио умерене, јасне и непретенциозне одговоре на велика питања Другог светског рата на тлу данашње Србије, а како су и ранији предговорници и коментатори његовог дела приметили, не наставља рат писањем својих успомена.
Био је дете југословенске државе, онакве каква је потекла из столетне борбе за ослобођење и уједињење. Рођен у католичкој, хрватској породици он је био део настајућег југословенског народа. За књигу сећања коју је објавио 1977. добио је награду "Слободан Јовановић" Удружења српских писаца и уметника у Лондону.
За храброст и заслуге у рату одликован је највишим српским и југословенским ратним орденом, поставши 1942. витез Карађорђеве звезде с мачевима. Почетком 1944. њему је био поверен задатак да се стара о заштити и евакуацији савезничких авијатичара оборених изнад територије Југославије.
У припремању Башког конгреса, играо је видну улогу уз Драгољуба Михаиловића који га је августа исте године послао као свог војног изасланика савезничкој команди у Италији.
После рата Вучковић је прешао у Француску и потом у САД, где је радио инжењерске послове у металној индустрији.

Сећања из рата

среда, 2. март 2016.

Рим у античко доба (ВИДЕО)


Чланови "Кхан" академије направили су 3Д реконструкцију која приказује како је изгледао највећи град свeта у античком добу - Рим. Виртуелни видео нуди поглед на најславније грађевине попут Пантеона и Колосеума 
Чланови "Кхан"академије направили су невероватну 3Д реконструкцију која приказује како је изгледао највећи град свeту у античком добу - Рим. Виртуелни видео нуди поглед на најславније грађевине попут Пантеона и Колосеума.
Академици су попунили све "рупе" користећи историјске белешке уз помоћ којих су направили улице и форуме који су тада постојали. За пројекат под називом "Роме Реборн" изабрали су 320. годину,јер је у том периоду Рим био најразвијенији и у њему је живело између један и два милиона људи. Град је остао најнасељенији на западу до 19. века.

Модел града који се простире на 25 квадратних километара служиће за проучавање и компјутерске игрице, а моћи ће да их користе и редитељи филмова у будућности.


(klix.ba)

Погледајте како је Рим изгледао у античко доба (ВИДЕО)

Пронађено мумифицирано тело несталог скипера

Мумифицирано тело немачког авантуристе Манфреда Фрица Бајората пронађено је на напуштеној једрилици овог викенда на јужним обалама Филипина
Мумифицирано тело немачког авантуристе Манфреда Фрица Бајората пронађено је на напуштеној једрилици овог викенда на јужним обалама Филипина.
Тело 59-годишњака пронашла су два рибара на напуштеној једрилици на обали у близини града Баробо, јавља "Дејли мејл". Несрећни Немац пронађен је како седи у близини радија, покушавајући да позове помоћ.
Локални становник Кристофер Ривас ловио је рибу са својим пријатељем скоро 63 километара од обале када је угледао једрилицу беле боје и сломљеног једра. Једрилица дуга 12 метара, имена SAYO била је на пловидби око света последњих 20 година. У кабини, која је већим делом под водом, пронађени су фото албуми, одећа и конзерве хране.

Нејасно је колико је дуго Манфред, који је идентификован захваљујући папирима, био на броду или који је узрок смрти. Његов пријатељ рекао је за "Билд" да је задњи пут чуо за њега пре годину дана на Фејсбуку када му је био рођендан.

Суви океански ветар, висока температура и ваздух са великом концентрацијом соли вероватно је утицао на то да његово тело буде сачувано.

Манфред се развео 2008. године, која је била на путу с њим, а она је касније умрла од рака. Скипер Дитер који га је упознао 2009. године, рекао је за "Билд" да се радило о врхунском скиперу.

"Не верујем да би он упловио у олују. Верујем да се јарбол сломио пошто је већ био мртав”, тврди Дитер.

Његово тело послато је на обдукцију, а портпарол полиције Голди Лу Сијега на Филипинима рекла је како немају доказ да је друга особа била на броду, као и да на једрилици није пронађено оружје.

Форензичар из Келна, Марк Бенеке изјавио је за "Билд" да је смрт била неочекивана, и да је Фриц највероватније умро од срчаног удара. Он је то закључио према положају седења.

Манфред је морем половио 20 година, а прошао је више од пола милиона наутичких миља. Верује се да има ћерку Нину, пише "Дејли мејл", која ради као капетан теретног брода. Не постоје извештаји да је после 2009. био у контакту с било киме, али полиција не верује да је његова једрилица плутала седам година.

(Аваз)

СВЕТИОНИК

СВЕТИОНИК
Сазвежђа З

СЕВЕРЦИ

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА
Резиденција СУРБИТА.ОЛИЧЕЊЕ НЕМОГУЋЕГ

ЧИТАВ СВЕТ

ЧИТАВ СВЕТ
ИСТОК Запад Југ Север

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Српски месечник

Популарни постови

Забрањени и угашени часописи, листови и новине...

2. – Забрањени и угашени часописи, листови и новине: лист Јеж (1947), часописи Сведочанства и Записи (1951), часописи Ревија, Црвено јесте и Нова мисао (1953), часопис Дело због текста Михајла Михајлова „Љето московско 1964“ (1965); године 1968: часописи Православље, бр. 1, Студент, бр. 4 (8. и 25. јуна);Наши дани (15. април); Студентске новине бр. 1, Видици бр. 121–122, Дело, бр. 7–8,Дуга фељтон, бр. 62, 63, 64, 65. и лист Црвене новине (5. јун 1968); Књижевне новине, бр. од 30 августа због текста Зорана Глушчевића „Пет варијација на тему врело прашко пролеће“ (1969); лист Чивија и часопис Адам и Ева (1969), часописВидици, бр. 142–143 (1970); године 1970 забрањени су: лист Савезе студената Војводине Индекс, лист студената Филозофског факултета у Београду Frontistorion, лист Завичајног клуба студената из Чачка, Бумеранг, затимДимитровградска хроникана бугарском језику; године 1971. забрањени су: илустровани магазин Флеш, бр. 1, листСтудент, бројеви од 30. априла и 24. августа, листЧик, бр. 41,Чик-екстра, бр. 1, часописКултура због текста Николаја Берђајева, часописУметностпосвећен градњи Мештровићевог маузолеја на Ловћену, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3, листовиСтудент, бр. 21, Страдија иСирена, часописиФилозофија, бр. 2 и Гледишта, бр. 5–6 (1972),Сомборске новине, бр. 970(1973), часописПраксис(1974), часописиМостови,Књижевне новине, бр. 471, и Филозофијабр. 1–2 (1974), листови Зум репортер,Нови Чик, бр. 46, (1974),часописГрадина (1975), часописФилозофија(1975), часописНашапрошлост,Краљево (1976),Јеремиј Д. Митровић,Баточина и околина у прошлости(1976), стрипДечјих новина о партизанским куририма Мирку и Славку, Никад робом (1976), прекинута је серија разговора у листуМладостпод називом„Југословенска филозофија данас“ (1976),„илегални“часописЧасовник(1979), часопис Јавност (1980),Књижевненовине (1983),часопис Theoria,бројеви 3 и 4 (1983),часопис Theoria, бр. 4(1984), лист Спорт, бр. 9589(1984),Омладинске новине,бр. 476 (1984), листовиСтудент, бр. 21–22 и Нове омладинске новине, бр. 498(1984), забрањено је објављивање фељтона Ђорђа Личине Живот Петра Карађорђевића у листу Интервју (1984), Књижевне новине бр. 703 (1986), крагујевачки лист Погледи, бр. 28 (1986),листови Глас економиста и НОН (1986), лист Младост (1987), Књижевне новине бр. 757–758 (1988), листови Дуга, бр. 365,Младост и Политикин свет (1988), студентски листови Студент, бр. 3, Београд,НОН, бр. 694, Београд, Графит, Ниш и Bota e re, бр. 8, Приштина(1989), привремено забрањен лист Српског покрета обнове Српска реч (1990), обустављена дистрибуција часописа Гледишта због текстова о Небојши Попову и Љубомиру Тадићу (1990), престао је да излази лист НОН (1991), на ТВ Студио Б прекинут и забрањен пренос демонстрација 9. марта (1991). - ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ ОСТРАКИЗМА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У СРБИЈИ / Јовица Тркуља

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ Архива

ИГРА

ИГРА
игра паса и времена

ОГЛАШАВАЊЕ. Место за Ваше огласе