ДИЈАГНОЗА

Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог... -Езра Паунд: Како да читамо

недеља, 23. август 2015.

Пошто нису испунили инвестиционе обавезе, пре пет година, раскинут је купопродајни уговор са украјинском фирмом „Азовимпекс”, која је требало да постане нови власник Фабрике вагона

Траже накнаду, а очерупали фабрике

Због неуспешних приватизација и трговине са сумњивим купцима држава ће само поводом две краљевачке фабрике морати да плати више од десетак милиона евра иако су се бивши власници и те како окористили
Краљево – Некада се свечано најављивало покретање и проширење производње и развој, не само фабрика већ и читавог краја, а данас су фабричке хале опустошене...Чекају се нови купци, а рачуни са старим још нису сведени па су у току судски поступци. Таква је ситуација са две бивше краљевачке фабрике, два гиганта: Фабриком вагона и „Магнохромом”.
Пошто нису испунили инвестиционе обавезе, пре пет година, раскинут је купопродајни уговор са украјинском фирмом „Азовимпекс”, која је требало да постане нови власник Фабрике вагона. Без обзира на то што су, док су овом фабриком газдовали, а послујући посредством кћерке фирме, узимали профит и што још то пословање није испитано, поменута украјинска фирма је Фабрику вагона тужила. Привредни суд у Београду недавно је донео одлуку да се Украјинцима надокнади штета „због неистинитог приказивања стања приликом купопродаје”, у висини од око четири милиона евра. Том износу се додаје још и 3,2 милиона динара судских трошкова. Али, ту није крај, јер бивши власници од Фабрике вагона, односно од државе још потражују око седам милионa евра на име комерцијалног задуживања.
Тако, уместо најављиваног процвата вагоноградње и повратка старе славе „композиција” jе скренула у пословни суноврат. Данас је у овом краљевачком предузећу покренут стечајни поступак, а од некада четири хиљаде на списку запослених је свега двадесетак радника. Шта ће даље бити и имали на помолу новог власника и стратешког партнера још нико не зна.
Још је чуднија и занимљивија прича о неуспелој приватизацији „Магнохрома”, коју дознајемо од Ђорђа Косановића, заступника капитала и генералног директора „Магнохрома”. Та фабрика, од два велика погона, производње електротермичких и производње ватросталних производа била је продата индијској компанији „Глобал стил”. Индуси су, такође, најављивали нови почетак, нову технологију, зато су наводно демонтирали и исекли део вредне старе опреме, коју су продавали као старо гвожђе. Све више су се и задуживали, али на рачун „Магнохрома” којег су на вересију и купили.
Половином те 2006.године пазарили су капитал и обавезе па су имовину платили 1,1 милион евра, и обавезали се да измире комерцијалне дугове од око 17 и још уложе 23 милиона евра. То су само делимично испунили. Капитал су платили тако што су се још пре потписивања уговора, задужили код Хипо банке за тај износ. Банци су као обезбеђење дали имовину „Магнохрома”, чији власници још нису ни били. Насупрот томе, од њих, као гаранцију у купопродајном послу, Агенција за приватизацију узима свега 300.000 евра. Истина, „Глобал стил” тај кредит враћа, али се потом задужује са још пет девизних кредита у висини од око четири милиона евра. Гаранција банци је опет „Магнохромова” имовина, чак 13 објеката фабрике електротермичких производа и четири објекта у фабрици ватросталне индустрије. Од тог кредита 1,7 милиона евра пребацују у Сингапур и Дубаји, наводно као аванс за репроматеријал који никада није стигао. Нови власници „Магнохрома” такође се задужују и на име потрошње струје, гаса, ПДВ-а, пореза и доприноса, плата радницима...Све то у износу од чак 20 милиона евра, а за део тога под хипотеку дају део имовине „Феропромета”, једног „Магнохромовог” пословног центра. После годину и по дана од приватизације, 19.децембра 2007. године агенција са „Глобал стилом” раскида купопродајни уговор.
Ко и колико, после свега, добија? Агенција за приватизацију повлачи према поменутој банкарској гаранцији, 300.000 евра. За све дугове „Магнохром” тужи „Глобал стил”, али од Привредног суда у Београду стиже одлука према којој није крива компанија, већ појединац, њихов директор Џавајт Паша, који нашем правосуђу није и ко зна када ће бити доступан. Хипо банка, посредством међународног суда, успева да од „Глобал стила” наплати четири милиона евра узетог кредита, али се „Глобал стил”, код Привредног суда у Краљеву појављује тражећи, на име тога, упис власништва над објектима који су банци дати у хипотеку... Првостепеном пресудом тај захтев им је одбијен, још се не зна шта ће бити после жалбе...
– Углавном све то је још тежак терет „Магнохрома” и велика препрека за нову приватизацији нарочито фабрике електротермичких производа – каже Косановић.
М. Дугалић,објављено: 23.08.2015  у Политици

Нема коментара:

Постави коментар

СВЕТИОНИК

СВЕТИОНИК
Сазвежђа З

СЕВЕРЦИ

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА
Резиденција СУРБИТА.ОЛИЧЕЊЕ НЕМОГУЋЕГ

ЧИТАВ СВЕТ

ЧИТАВ СВЕТ
ИСТОК Запад Југ Север

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Српски месечник

Популарни постови

Забрањени и угашени часописи, листови и новине...

2. Забрањени и угашени часописи, листови и новине: лист Јеж (1947), часописи Сведочанства и Записи (1951), часописи Ревија, Црвено јесте и Нова мисао (1953), часопис Дело због текста Михајла Михајлова „Љето московско 1964“ (1965); године 1968: часописи Православље, бр. 1, Студент, бр. 4 (8. и 25. јуна);Наши дани (15. април); Студентске новине бр. 1, Видици бр. 121–122, Дело, бр. 7–8,Дуга фељтон, бр. 62, 63, 64, 65. и лист Црвене новине (5. јун 1968); Књижевне новине, бр. од 30 августа због текста Зорана Глушчевића „Пет варијација на тему врело прашко пролеће“ (1969); лист Чивија и часопис Адам и Ева (1969), часописВидици, бр. 142–143 (1970); године 1970 забрањени су: лист Савезе студената Војводине Индекс, лист студената Филозофског факултета у Београду Frontistorion, лист Завичајног клуба студената из Чачка, Бумеранг, затимДимитровградска хроникана бугарском језику; године 1971. забрањени су: илустровани магазин Флеш, бр. 1, листСтудент, бројеви од 30. априла и 24. августа, листЧик, бр. 41,Чик-екстра, бр. 1, часописКултура због текста Николаја Берђајева, часописУметностпосвећен градњи Мештровићевог маузолеја на Ловћену, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3, листовиСтудент, бр. 21, Страдија иСирена, часописиФилозофија, бр. 2 и Гледишта, бр. 5–6 (1972),Сомборске новине, бр. 970(1973), часописПраксис(1974), часописиМостови,Књижевне новине, бр. 471, и Филозофијабр. 1–2 (1974), листови Зум репортер,Нови Чик, бр. 46, (1974),часописГрадина (1975), часописФилозофија(1975), часописНашапрошлост,Краљево (1976),Јеремиј Д. Митровић,Баточина и околина у прошлости(1976), стрипДечјих новина о партизанским куририма Мирку и Славку, Никад робом (1976), прекинута је серија разговора у листуМладостпод називом„Југословенска филозофија данас“ (1976),„илегални“часописЧасовник(1979), часопис Јавност (1980),Књижевненовине (1983),часопис Theoria,бројеви 3 и 4 (1983),часопис Theoria, бр. 4(1984), лист Спорт, бр. 9589(1984),Омладинске новине,бр. 476 (1984), листовиСтудент, бр. 21–22 и Нове омладинске новине, бр. 498(1984), забрањено је објављивање фељтона Ђорђа Личине Живот Петра Карађорђевића у листу Интервју (1984), Књижевне новине бр. 703 (1986), крагујевачки лист Погледи, бр. 28 (1986),листови Глас економиста и НОН (1986), лист Младост (1987), Књижевне новине бр. 757–758 (1988), листови Дуга, бр. 365,Младост и Политикин свет (1988), студентски листови Студент, бр. 3, Београд,НОН, бр. 694, Београд, Графит, Ниш и Bota e re, бр. 8, Приштина(1989), привремено забрањен лист Српског покрета обнове Српска реч (1990), обустављена дистрибуција часописа Гледишта због текстова о Небојши Попову и Љубомиру Тадићу (1990), престао је да излази лист НОН (1991), на ТВ Студио Б прекинут и забрањен пренос демонстрација 9. марта (1991). - ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ ОСТРАКИЗМА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У СРБИЈИ / Јовица Тркуља

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ Архива

ИГРА

ИГРА
игра паса и времена

ОГЛАШАВАЊЕ. Место за Ваше огласе