ДИЈАГНОЗА

Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог... -Езра Паунд: Како да читамо

понедељак, 28. децембар 2015.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар – у служби отаџбине Београд, 28. децембар 2015.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Њ.К.В. Престолонаследник Александар – у служби отаџбине
Београд, 28. децембар 2015. - По коначном повратку у отаџбину у лето 2001, Престолонаследник Александар је, као старешинаДома Карађођевића, добио право боравка у дворском комплексу на Дедињу, Белом и Старом двору које је подигао његов дедаКраљ Александар УјединитељПремда су оба Двора  конфискована имовина Карађорђевића, престолоналседник је у запуштена и оронула здања ― која са близу 7.000 квм, а око 135 хектара паркова представљају српски Версај ―  уложио огромна лична средства. За мање од годину дана  оба дворска здања оспособљена су за свечане пријеме, хуманитарне акције, добротворне вечери. За три године самосталног финансирања дворова, Престолоналедник Александар и Принцеза Катарина организовали су, осим за домаће званице, серију пријема за високе делегације из иностранства, дипломатски кор и њихове званице, за Српску православну цркву и друге верске заједнице, примили низ крунисаних глава, бивших и садашњих председника и премијера, били с подједнаким уважавањем примани од највиших званичника у Лондону, Вашингтону, Паризу и Москви, и тако значајно утицали на побољшање угледа Србије у међународној јавности.
Недовољно је познато да Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, годинама истрајно помажу хиљаде деце, ратних сирочади, без родитеља, делећи им вредне божићне и ускршње поклоне. У безброј хуманитарних акција сакупљена су значајна средства која су потом додељена дечјим установама, а старањем принцезе, деца бесплатно упућивана у летње кампове у Грчкој. Упоредо са бригом за децу,Фондација престолонаследника за образовање и културу додељује нарочите стипендије најбољим студентима са српских универзитета, и обезбеђује више десетина бесплатних стипендија на више европских и америчких универзитета, укучујући и 40 школарнина за мастер студије у Енглеској, на универзитету у Нотингему. Престолонаследникова фондација организовала је учешће наших студената на бројним летњим школама, помогла оснивање Центра за развој каријере. Свакога јуна, око 600 „вуковаца“ најбољих ђака, из Србије и Републике српске долазе са својим породицама у Бели двор где добијају јавна признања са своје школске успехе.
У Србији где су сви велики музеји заворени већ дуже од једне деценије Бели и Стари двор, који су већ по архитектонској вредности споменици високе категорије, са својом репрезентативном колекцијом слика страних и домаћих аутора ― од Николе Пусена, Палма Векие,Каналета и Рубенсове школедо Аивазовског, Ежена ДелакроаПаје ЈовановићаВлаха Буковца, Шпире Боцарића, све до низа скулптураИвана Мештровића у отвореном простору ― данас најбољи српски музеј доступан широкој публици. На иницијативу принца Александра рестаурисана су многа вредна уметничка дела из Дворова, о трошку пријатељских држава.
До повратkа Њ.К.В. Пресолонаследника Александра у отаџбину, Дворски комплекс је био „забрањена зона“ за српску јавност. Уз подршку  Министарства културе Србије, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је организовао и посете Дворском комплексу које су, углавном бесплатно (деца, студенти, пензионери, итд), у протеклој деценији, а уз пратњу дворског водича, обишли бројни посетиоци, њих око 330.000 из Србије. Бројне стране госте, близу 30.000, доводи током већег дела године, Туристичка организација Београда.
Престолонаследникова супруга, Њ.К.В. Принцеза Катарина је на хуманитарном пољу остварила изванредне резултате: за 14 година, сваке године је у Србији стизало медицинске и друге опреме за наше болнице и домове здравља у вредности од милион евра, укупно 14 милиона евра! Принцезина хуманитарна организација донирала је српским медицинским установама преко 200 инкубатора, мамографе и друге неопходне, скупе апарате, организовала бесплатне операције за болесну децу и доводила стране хирурге да у Београду оперишу најтеже болеснике.  Уз подршку Њ.К.В. Александра одржано је шест  конгреса лекара, укључујући и скуп за око 500 онколога, успостављена бесплатна пракса за српске лекаре на најбољим европским и америчким клиникама (Мејо, МД Андерсон, Слоан Кетеринг, Харвард), итд. Хуманитарним активностима, које трају непрестано од повратка Њ.К.В. Престолонаследника Александра у Отаџбину, спасено је хиљаде живота и помогнут велики број оболелих, сиромашних, као и особа са инвалидитетом.
Да би се огромни трошкови које, ни уз годишњу подршку државе,  није могуће покрити, Престолоналседник и принцеза су продали своју велику кућу у Лондону, стечену деценијама дугим радом и новац уложили у одржавање Дворова, имовине која није у њиховом него у државном власништву. Стога нема смисла ни одговарати на ружне, таблоидне наслове у нашој штампи о финансијским тешкоћама у одржавању Дворског комплекса, него само набројати  бројне активности Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Њ.К.В. Принцезе Катарине који су, до краја предани потребама грађана Србије, у потпуности у служби Отаџбине.

Нема коментара:

Постави коментар

СВЕТИОНИК

СВЕТИОНИК
Сазвежђа З

СЕВЕРЦИ

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА
Резиденција СУРБИТА.ОЛИЧЕЊЕ НЕМОГУЋЕГ

ЧИТАВ СВЕТ

ЧИТАВ СВЕТ
ИСТОК Запад Југ Север

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Српски месечник

Популарни постови

Забрањени и угашени часописи, листови и новине...

2. Забрањени и угашени часописи, листови и новине: лист Јеж (1947), часописи Сведочанства и Записи (1951), часописи Ревија, Црвено јесте и Нова мисао (1953), часопис Дело због текста Михајла Михајлова „Љето московско 1964“ (1965); године 1968: часописи Православље, бр. 1, Студент, бр. 4 (8. и 25. јуна);Наши дани (15. април); Студентске новине бр. 1, Видици бр. 121–122, Дело, бр. 7–8,Дуга фељтон, бр. 62, 63, 64, 65. и лист Црвене новине (5. јун 1968); Књижевне новине, бр. од 30 августа због текста Зорана Глушчевића „Пет варијација на тему врело прашко пролеће“ (1969); лист Чивија и часопис Адам и Ева (1969), часописВидици, бр. 142–143 (1970); године 1970 забрањени су: лист Савезе студената Војводине Индекс, лист студената Филозофског факултета у Београду Frontistorion, лист Завичајног клуба студената из Чачка, Бумеранг, затимДимитровградска хроникана бугарском језику; године 1971. забрањени су: илустровани магазин Флеш, бр. 1, листСтудент, бројеви од 30. априла и 24. августа, листЧик, бр. 41,Чик-екстра, бр. 1, часописКултура због текста Николаја Берђајева, часописУметностпосвећен градњи Мештровићевог маузолеја на Ловћену, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3, листовиСтудент, бр. 21, Страдија иСирена, часописиФилозофија, бр. 2 и Гледишта, бр. 5–6 (1972),Сомборске новине, бр. 970(1973), часописПраксис(1974), часописиМостови,Књижевне новине, бр. 471, и Филозофијабр. 1–2 (1974), листови Зум репортер,Нови Чик, бр. 46, (1974),часописГрадина (1975), часописФилозофија(1975), часописНашапрошлост,Краљево (1976),Јеремиј Д. Митровић,Баточина и околина у прошлости(1976), стрипДечјих новина о партизанским куририма Мирку и Славку, Никад робом (1976), прекинута је серија разговора у листуМладостпод називом„Југословенска филозофија данас“ (1976),„илегални“часописЧасовник(1979), часопис Јавност (1980),Књижевненовине (1983),часопис Theoria,бројеви 3 и 4 (1983),часопис Theoria, бр. 4(1984), лист Спорт, бр. 9589(1984),Омладинске новине,бр. 476 (1984), листовиСтудент, бр. 21–22 и Нове омладинске новине, бр. 498(1984), забрањено је објављивање фељтона Ђорђа Личине Живот Петра Карађорђевића у листу Интервју (1984), Књижевне новине бр. 703 (1986), крагујевачки лист Погледи, бр. 28 (1986),листови Глас економиста и НОН (1986), лист Младост (1987), Књижевне новине бр. 757–758 (1988), листови Дуга, бр. 365,Младост и Политикин свет (1988), студентски листови Студент, бр. 3, Београд,НОН, бр. 694, Београд, Графит, Ниш и Bota e re, бр. 8, Приштина(1989), привремено забрањен лист Српског покрета обнове Српска реч (1990), обустављена дистрибуција часописа Гледишта због текстова о Небојши Попову и Љубомиру Тадићу (1990), престао је да излази лист НОН (1991), на ТВ Студио Б прекинут и забрањен пренос демонстрација 9. марта (1991). - ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ ОСТРАКИЗМА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У СРБИЈИ / Јовица Тркуља

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ Архива

ИГРА

ИГРА
игра паса и времена

ОГЛАШАВАЊЕ. Место за Ваше огласе