Повод: „Пу­те­ви аме­рич­ког нов­ца у Ср­би­ји"

Серијал истраживачких текстова новинарке Јелене Попадић о америчким финансијерима невладиних организација и медија у Србији и Црној Гори изазвао је велику пажњу јавности, али и био повод за бројне реакције и коментаре у цивилном сектору. „Политика” објављује реаговања Института за јавну политику, Фонда „Славко Ћурувија”, Независног друштва новинара Војводине и социлога Слободана Антонића

(....)

Псовачка страна „друге Србије”

Не­дав­но је По­ли­ти­ка об­ја­ви­ла се­ри­ју тек­сто­ва под на­зи­вом „Пу­те­ви аме­рич­ког нов­ца у Ср­би­ји. У јед­ном од на­ста­ва­ка по­ми­ње се, на при­мер, да је ин­тер­нет пор­тал Е-но­ви­не „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“ до­био, са­мо у јед­ној го­ди­ни (2011), 41.850 до­ла­ра! Е-но­ви­не ко­је су, за сва­ког ко је би­ло ка­да по­се­тио тај сајт, про­то­тип при­ми­тив­ног вре­ђа­ња сва­ког па­три­о­те или де­мо­кра­те, чак и сва­ког ко ми­сли дру­га­чи­је – до­би­ја­ју од САД 3.000 евра ме­сеч­но  „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“?! Ка­кав ап­сурд!
Још 2008. го­ди­не упо­зо­рио сам – ци­ти­ра­ју­ћи низ вул­гар­но­сти с тог пор­та­ла – да су Е-но­ви­не „псо­вач­ка стра­на `друге Србије`“. Сле­де­ће го­ди­не пак ци­ти­рао сам ти­пи­чан ан­ти­срп­ски и шо­ви­ни­стич­ки дис­курс ко­ји до­ми­ни­ра у Е-но­ви­на­ма. Ре­ци­мо, ко­мен­та­тор под псе­у­до­ни­мом „Merc“ на­пи­сао је:
„Про­тив Ср­ба се не бо­ри ри­је­чи­ма, већ оруж­јем, пр­во пу­ца­ју­ћи, па он­да по­ста­вља­ју­ћи пи­та­ња. Не­ће би­ти ми­ра док и је­дан Ср­бин жив зе­мљом на Бал­ка­ну и сви­је­ту хо­да. Мо­је нај­ду­бље жа­ље­ње због на­па­да на хра­бре ма­џар­ске мла­ди­ће (на­вод­но су, та­да, у Но­вом Са­ду на­пад­ну­та дво­ји­ца мла­ди­ћа са­мо за­то што су го­во­ри­ли ма­ђар­ски – С. А), али да до­дам – Ма­џа­ри су са­ми кри­ви. Тре­ба­ли су од 1992. од­би­ти слу­же­ње вој­ног ро­ка у чет­нич­кој вој­сци. А до­са­да су мо­гли већ има­ти град­ску ге­ри­лу и на­па­да­ти по­ли­циј­ске ста­ни­це у но­ћи, ди­за­ти мо­сто­ве у зрак, и при­пре­ма­ти осло­бо­ђе­ње Вој­во­ди­не од срп­ске оку­па­ци­је. Ма­ђар­ска вој­ска тре­ба за­јед­но са хр­ват­ском и на­шом да при­пре­ми план осло­бо­ђе­ња и да се ко­ли­ко су­тра кре­не у на­пад. Жи­вје­ла Ма­џар­ска – смрт Ср­би­ји!“ (по­сле мог тек­ста део ци­ти­ра­них ко­мен­та­ра укло­њен је с пор­та­ла Е-но­ви­на).
Али, уз 41.850 до­ла­ра „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“ у Е-но­ви­на­ма, пра­ви хит био је по­да­так, из­нет та­ко­ђе у По­ли­ти­ци, да је тзв. Не­за­ви­сном дру­штву но­ви­на­ра Вој­во­ди­не (НДНВ), аме­рич­ки НЕД упла­тио 242.000 до­ла­ра, од 2012. до 2014, за „обез­бе­ђе­ње јав­ног ди­ја­ло­га о де­цен­тра­ли­за­ци­ји“! НДНВ прак­тич­но је при­ват­на фир­ма Дин­ка Гру­хо­њи­ћа, уз са­рад­њу Не­ди­ма Сеј­ди­но­ви­ћа – ко­ји су нео­гра­ни­че­ни број ман­да­та пред­сед­ник и се­кре­тар НДНВ. Да­ро­дав­ци из САД-а, ка­ко нас оба­ве­шта­ва По­ли­ти­ка Ср­би­ју на свом сај­ту при­ка­зу­ју без обе по­кра­ји­не: да­кле, не са­мо без Ко­со­ва, већ и без Вој­во­ди­не. Гру­хо­њи­ћев сајт Ауто­но­ми­ја ин­фо ина­че је по­кре­нут 7. апри­ла 2008, са же­љом да се, ка­ко је ре­че­но, до­при­не­се рас­пра­ви о „устав­но­прав­ном и по­ли­тич­ком по­ло­жа­ју Вој­во­ди­не“. Под­на­слов сај­та био је „Вој­во­ђан­ски иден­ти­тет“. Ин­фор­ма­тив­ни део сај­та, ме­ђу­тим, нај­ви­ше па­жње по­кла­ња екс­трем­ним ауто­но­ма­ши­ма – тач­ни­је, ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је се за­ла­жу за „фе­де­ра­тив­ну Ср­би­ју“ и „Вој­во­ди­ну – ре­пу­бли­ку“. Ипак, оно што по­себ­но од­ли­ку­је овај сајт је­су ко­мен­та­ри ње­го­вог уред­ни­ка, Дин­ка Гру­хо­њи­ћа. Јав­ност је о Гру­хо­њи­ће­вом ан­ти­срп­ском сен­ти­мен­ту (упа­ко­ва­ном у облан­ду дру­го­ср­би­јан­ског гра­ђа­ни­зма) сте­кла пред­ста­ву из члан­ка јед­не ир­ске но­ви­нар­ке, где су у под­на­сло­ву ци­ти­ра­не Гру­хо­њи­ће­ве ре­чи о Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји: „Те­шко је ве­ро­ва­ти да мо­же да по­сто­ји та­ква кон­цен­тра­ци­ја зла на та­ко ма­лом про­сто­ру“!
…
За ње­га је „ово дру­штво ду­бо­ко де­ге­не­ри­са­но“, а „Ср­би­ја ни­ка­да ни­је би­ла гра­ђан­ско дру­штво, то је од­вај­ка­да би­ла дру­штве­на мар­ги­на“. Срп­ско дру­штво Гру­хо­њи­ћа под­се­ћа на „сви­њац“, па чак и ка­да хр­ли ка ЕУ оно ни­је ни­шта бо­ље од „гли­сте“, или „пан­тљи­ча­ре“. На­рав­но, та­кво „де­ге­не­ри­са­но“ и „пр­ља­во“ дру­штво Вој­во­ди­ну мо­же са­мо да „бал­ка­ни­зу­је“ и „си­лу­је“.
…
И не са­мо да Гру­хо­њић срп­ско дру­штво на­зи­ва „ду­бо­ко де­ге­не­ри­са­ним“ он о Ср­би­ма, као на­ци­ји, го­во­ри да су „ма­ли при­ми­тив­ни на­род“, док Ср­бе из Ба­ња­лу­ке опи­су­је као „љу­де чуд­них фи­зи­о­но­ми­ја и не­ар­ти­ку­ли­са­ног је­зи­ка“, про­ри­чу­ћи да ће им у бу­дућ­но­сти „но­ге би­ти све кра­ће, а по­гле­ди све ту­пљи! А За де­цу ко­ја се игра­ју пе­тар­да­ма ис­пред јед­не згра­де у Но­вом Са­ду, а ко­ја су, ка­ко из тек­ста про­из­и­ла­зи, срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, Гру­хо­њић ве­ли: „Сли­не, ба­ла­ве, ма­ло им је, иако се на све стра­не ди­ми и пу­ши, и осе­ћа се ми­рис ба­ру­та у ва­зду­ху. Они би, не­ма сум­ње, у ру­ку узе­ли пра­ве пу­шке, пу­шко­ми­тра­ље­зе, снај­пе­ре, ба­зу­ке, ми­но­ба­ца­че… са­мо да до­вр­ше по­кољ ко­ји су им оче­ви за­по­че­ли“.
Та­кав го­вор о би­ло ко­ме на­ро­ду за­и­ста мо­ра би­ти озна­чен као шо­ви­ни­зам и ра­си­зам... И са­да, та­квом Гру­хо­њи­ћу и та­квом сај­ту, САД да­ју 120.000 до­ла­ра го­ди­шње, или 10.000 до­ла­ра ме­сеч­но, за „про­мо­ци­ју де­цен­тра­ли­за­ци­је“! Сај­ту ко­ји про­по­ве­да чист ан­ти­ср­би­зам, рас­па­р­ча­ва­ње Ср­би­је и се­це­си­ју чи­та­ве јед­не по­кра­ји­не од срп­ске др­жа­ве, та­кав сајт, да­кле, про­мо­ви­ше и на­гра­ђу­је ад­мин­стра­ци­ја САД-а?!
Жа­ло­сно, да жа­ло­сни­је не мо­же би­ти.

Сло­бо­дан Ан­то­нић
текст је об­ја­вљен на сај­ту
Фонд стра­те­шке кул­ту­ре

          = видети више, тј. и остале текстове: Политика