Stihovi iz SVESKE SAHARA AMAZON / Bela Tukadruz

МАРИЈА МАГДАЛЕНА

Испитај ме, Јахве, искушај ме, истражи ми бубреге и срце

Зашто је, жено, твоје срце скривено од мог погледа? Не приступаш ли

ми само устима и само устима ме частиш, а срце ти је далеко од мене?

(Није ли се Бог преварио створивши жену човеку као помоћ?)

Онај ко је бубреге створио, може кроз њих упознати савест човека.

((Имао сам тврдокорно срце, уверава ме бол бубрега. Гледао сам на

очи, а Бог је гледао шта је у срцу.)

Бога не можемо преварити, као што можемо себе. Бог ми потпаљује

срце и бубреге огњем Духа Светог. Бог болом неизрецивим чисти мој

леви бубрег од камења и талога разорног.

Бог нам нуди стари нови савез, овај огањ

у бубрегу је огањ неизмерне љубави.

Бог не ради на уништењу својих заштитника, већ му је и при самој

помисли на то Дух узнемирен.

Бог ми је дао ново срце, нови дух удахну у мене. Он вади из тела све

камено и даје нам срце од меса. Он нас чисти од нечистих наслага и

тек ће нас очистити од свих наших кумира!

Natalijino "Američko drvo"; M išljsnovac, 2011. Snimak Ivan Lukić

MARY MAGDALENE

Test me, Yahweh, try me, explore my kidneys and heart

Why, woman, is your heart hidden from my eyes? Do you approach me

with your mouth and treat me with your mouth alone, but your heart is far from me?

(Hasn’t God made a mistake creating the woman to help the man?)

The one who created kidneys, can see man’s conscience through them.

((My heart was hard, the pain in my kidneys assures me. I was looking through my eyes, and God was looking at what was in the heart.)

We cannot fool God like we can fool ourselves. God is lighting my heart and kidneys with the fire of the Holy Spirit. With pain unspeakable God is purifying my left kidney from stones and devastating debris.

God is offering us the old new alliance, this fire in the kidney is the fire of immeasurable love.

God does not work on the destruction of his protectors, at the very thought of it his Spirit is distraught.

God gave me a new heart, breathed a new spirit into me. He takes everything that is stone hard out of our bodies and gives us a heart of flesh. He purifies us from impure deposits and is yet to purify us from all our idols!

М А С К А И Г Р Е Х / Радојко Лако Веселиновић

Повртар Белатукадруз; пролеће 2011. Мишљеновац,
Звижд. (Снимак Иван Лукић)

Док смо се гледали ћутке нисам осећао ништа баш као и она. Њена незаинтересованост била је разумљива али никако нисам успевао да дефинишем своја осећања или још боље вакуум у глави. Толику празнину без јасног повода. Празнину која се могла поредити са бескрајем космоса.

Сви моји одласци у неиспитане делове психе и тражења одговора на вековна питања, одувек прекривена застором мистерије, завршавали су се страхом од кога сам се бранио силовитим изливом плача.

Сада сам био нем пред празним погледом са толико тајни да је и сазнавање света имало мању тежину. Заправо, био сам суочен са нестанком, а ове очи, чију боју нисам био у стању да одредим, нису дозвољавале да кроз њих украдем бар делић истине. Oдавале су потпуну одсутност и ледену хладноћу. Ни дрхтај мишића, ни трептај ока, као да капци не постоје. Природно, није их било. Само беоњаче испреплетане капиларима, толико ситним да се стицао утисак како зенице не постоје

TREĆE OKO, br 558

Bane Milošević, Šarganska pruga

Dolaze mega zemljotresi?!


Piše Slavoljub MarkovićVerovatno je mali broj ljudi ozbiljno shvatio upozorenje koje je početkom ove godine, gostujući u popularnoj američkoj televizijskoj emisiji "Dobro jutro Amerika", izgovorio jedan on najpoznatijih fizičara današnjice prof. dr Mičio Kaku, autor bestselera "Fizika nemogućeg". On je, naime, upozorio da uskoro predstoji strahoviti zemljotres, a kao jednu od mogućih lokacija gde će se ta katastrofa odigrati naveo je - Japan.
Na žalost, ono što se tamo zatim zaista dogodilo moglo bi, ako je verovati osećaju japansko-američkog naučnika, poznatog kao jednog od osnivača teorije polja struna (grane teorije struna koja nastoji da ujedini čitavu fiziku i pruži jedinstveno objašnjenje za sve čestice i fundamenentalne sile svemira) da predstavlja tek opomenu za dolazeće megapotrese!?
- Čak u našem životnom veku, jedan od sledećih gradova mogao bi da bude potpuno uništen - Los Anđeles, San Francisko, Meksiko Sity, Teheran ili Tokio.
Zanimljivo je da je Kaku posebno upozorio na promene u strukturi same ljudske civilizacije, naglašavajući kako visoko samopouzdanje stvara previsoke rizike:
- Tamo gde su nekada bila ribarska sela, sada su "izgrađeni" megagradovi. To, zapravo, prkosi logici stvari, a priroda ima sklonost da sve podređuje upravo svojoj logici. Zar čovek može tome da prkosi?! Uzmimo potres u Čileu. On je bio tako snažan, došao je na Rihterovoj skali do 8,8 stepeni, da je ceo svet posrnuo. Zemlja se pomakla za osam centimetara i dan ne traje 24 časa, jer se skratio za još jednu milisekundu.
Najveću promenu brzine okretanja Zemlje izazvao je, inače, zemljotres na Sumatri 2004. godine, koji je skratio dan za 6,9 mikrosekundi,...


Videti više : http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=79&articleId=395

Bane, isto

ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ - препоручен текст Маринка Арсића Ивкова

М. А. Ивков

....То најбоље показује раздобље комунистичке владавине у Југославији и Србији.
Комунисти су још за време грађанског рата вршили ликвидације грађанских интелектуалаца, видећи у њима своје најогорченије непријатеље, способне да разобличе њихову идеологију и политичку праксу. Те ликвидације постале су масовне и систематске одмах након тзв. ослобођења, тако да је Србија остала без интелигенције. Један њен део је побијен, или је завршио у тамницама, лишен грађанских права и тзв. српске националне части, што је значило одузимање имовине и онемогућавање учешћа у јавном животу. Велик део је емигрирао и више се никад није вратио у опустошену отаџбину. А они који су избегли санкције, добровољно су се уклонили „с очију“ новој власти, не желећи да се стави у њену службу, срећни што су избегли оно најгоре.
Као и све раније власти, и комунисти су добро знали да, противно својем јавном декларисању, без интелектуалаца и образованих људи нема управљања државом и да необразовани не могу заменити побијене, прогнане или ућуткане интелектуалце. Да ће државом владати радници и нешколовани пролетери, била је само прича за народ. Комунистички режим је „испод жита“ све чинио да у своје редове увуче бар део грађанских интелектуалаца и да их преобрати у заговорнике Марксове и Лењинове идеологије, односно у пропагаторе комунистичке диктатуре. „Конвертити“ су, заузврат, од режима добијали различите привилегије – почев од „тачкица“ за храну, огрев, одећу, па до добрих хонорара, радних места и станова, функционерских положаја, високих признања и слично.
Судбину „конвертита“ можда најбоље показује пример књижевника и угледног интелектуалца, потоњег нобеловца, Иве Андрића. За разлику од левичара Крлеже, Андрић је био грађански оријентисан интелектуалац, антикомуниста и високи чиновник Краљевине Југославије. 1942. године упутио је писмо Дражи Михаиловићу, у којем од њега тражи да се оштрије обрачуна с комунистима. Само две године касније, будућег нобеловца срећемо како по читавој Југославији агитује за комунистички режим и убеђује народ у „исправност Титовог и Стаљиновог пута“. Заузврат, Андрић је постао председник Савеза књижевника Југославије, одликован је Орденом заслуга за народ и уживао је све привилегије које су имали високи режимски функционери. Још увек је непознато да ли је на Андрића вршен притисак да „окрене ћурак наопако“, или је он сам проценио да је пробитачније бити на страни победника, што је јавно признао његов колега по перу Вељко Петровић.
„Преузимање“ грађанских интелектуалаца ипак је било само нужно зло. Режим вероватно никад није до краја поверовао у лојалност „конвертита“ и помало је, нажалост без разлога, зазирао од њих. Због тога је изградио стратегију стварања сопствених интелектуалаца, које је школовао и обликовао од малих ногу. Та стратегија показала се као далековида и веома делотворна. Тако се већ крајем педесетих и почетком шездесетих година на јавној сцени појављују млади, школовани интелектуалци (Милан Вукос, Првослав Ралић, Брана Милошевић, да поменем само неке), који на стручном, а не само на идеолошком плану, могу равноправно да се носе и са најсложенијим теоријским проблемима социологије, филозофије, уметности.
       Видети више : http://novaaltera.blogspot.com/2011/05/marinko-arsic-ivkov-intelektualci.html