ДИЈАГНОЗА

Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог... -Езра Паунд: Како да читамо

четвртак, 21. јануар 2016.

У уговору са банком, како наводе ови колекционари, пише да се банка обавезује да за време трајања уговора предузима све потребне мере за обезбеђење доброг стања сефа и надзора над њим, као и да гарантује неповредивост сефа. - Притом пише да су одговорни само у случају крајње непажње. А, шта је друго непажња и намера да се учини штета, ако не то што од 5. до 11. јануара нису ништа учинили да спасу уметнине

Уметничка дела, која су 5. јануара поплављена у сефу Алфа банке у Београду, вреде више десетина хиљада евра. Према уговору, банка је одговорна за штету само у случају непажње и то за максимално 1.000 €

УКУПНА вредност слика које су оштећене или уништене у поплави у сефу Алфа банке 5. јануара се мери у десетинама хиљада евра. Да ли ће и како бити надокнађена штета власницима уметничких дела, још се не зна. Према уговору, банка се обавезује да надокнади потенцијалну штету, губитак или оштећење предмета у сефу само ако је настала у случају крајње непажње и то у максималном износу од свега 1.000 евра!
И док се сви перу од одговорности, власници слика тврде да је банка могла да спречи катастрофу само да их је на време обавестила да се догодила поплава.
Иначе, како незванично сазнајемо, међу делима остављеним у сефу банке биле су слике Надежде Петровић, Уроша Предића, Миодрага Петровића, Миће Поповића, Косте Кривокапића, Петра Шаина, Мајде Курник, Вере Чохаџић, Сабахудина Хоџића, Александра Јеремића Цибета, као и руске иконе из 14. и 16. века. У београдским галеријама, код којих су у среду"Новости" покушале да провере, на основу имена аутора, колико могу да вреде приватне колекције "потопљене" у Алфа банци, рекли су нам да свако уметничко дело захтева засебну процену.
- На цену пре свега утиче то да ли је реч о слици, скулптури, цртежу, графици, али и коликих је дело димензија, ком периоду припада, како је очувано - кажу проценитељи. -Руске иконе из 14. и 16. века могу да коштају и неколико стотина евра, али и да достигну баснословне вредности на аукцијама. То зависи од тога да ли су само сликане на дасци, или опточене драгим камењем, златом и платином, или су дело неког прослављеног аутора.
ПУКЛА НЕПРИСТУПАЧНА ЦЕВИЗ ЈКП "Београдски водовод и канализација" потврдили су да су по позиву који су добили 5. јануара у 9.13, изашли на терен у Улици краља Милана 11. - Воду је екипа затворила до 11.30 - кажу у овом предузећу.
- Због природе квара, дефект на цеви пречника 300 мм и његове неприступачности због великог броја инсталација, квар је отклоњен наредног дана до 20 сати. Ово предузеће има формирану посебну комисију за процену штете. Засада, ни банка ни грађани нису поднели захтев за накнаду штете, па ни поступак процене штете није отпочео. Како су нам објаснили, вода није шикљала, нити је огромна количина пробила у спорне просторије, али је проблем настао јер се задржала ту у дужем периоду.
Према подацима са аукција, дела Миодрага Петровића крећу се око 500 - 600 евра, као и Миће Поповића, чија дела у зависности од технике и величине, на тржишту могу да достигне цену од неколико стотина до неколико хиљада евра. Слике Вере Чохаџић вреде око 400, а Сабахудина Хоџића између 400 и 500 евра. Када је реч о радовима Уроша Предића и Надежде Петровић, у питању су десетине хиљада евра, које су у сенци огромног културног и историјског значаја.
И, док чекају на разрешење овог случаја, власници уметнина огорчени су одговором банке да она никада и није гарантовала за слике које су код њих остављене.
- У својој кући имам слике које су осигуране, али оне које смо оставили у банци веровали смо да су довољно сигурне - прича један од власника вредних слика. - Банка је требало да их осигура и заштити од свих ствари! Напослетку, позвали су кустоса да види може ли ишта де се спасе и човек је био фрапиран. Међутим, проценитеља штете нису звали.
У уговору са банком, како наводе ови колекционари, пише да се банка обавезује да за време трајања уговора предузима све потребне мере за обезбеђење доброг стања сефа и надзора над њим, као и да гарантује неповредивост сефа.
- Притом пише да су одговорни само у случају крајње непажње. А, шта је друго непажња и намера да се учини штета, ако не то што од 5. до 11. јануара нису ништа учинили да спасу уметнине. И нас су позвали тек 15. јануара - наводи један од колекционара. - Додатно питање је како могу да дела овакве вредности осигурају на 1.000 евра. И, да ли је нормално да после наших примедаба људи из банке нама дају одговор "ово је Србија". Шта то треба да значи?
Алфа банка једна је од многих која у складу са Уговором о закупу сефа има обавезу да "стално одржава услове који су у складу са банкарском праксом чувања сефова". У случају да дође до оштећења или уништења клијентових предмета који се чувају у сефу услед природних непогода, поплава, пожара и слично, банка подноси одштетни захтев код осигуравајуће куће. Они даље разматрају и врше процену на основу које доносе одлуку о надокнади штете.Тај износ од осигуравајуће куће банка преноси кориснику сефа, у максималном износу од 1.000 евра по сефу, с обзиром на то да банка нема увид у садржај сефова нити његову процену вредности.
Алфа банка у среду је радила уобичајено, а у случају да неко жели да закупи сеф који је доскоро био поплављен, за то нема препрека.
УГОВОРИ
АДВОКАТ Небојша Перовић каже да наши грађани и даље слепо и површно иду у склапање послова - од купопродаје некретнина па до стављања вредних ствари у сефове.
- Овде је отворено неколико питања. Да ли уговор који су закључили даје мање права у односу на Закон о банкама? Да ли су у банци испоштовали Правилник о сефовима? Зашто су људи пристали на уговор са том одредбом, који као максималан износ прописује 1.000 евра - закључује Перовић.
Без накнаде за уништене слике

петак, 15. јануар 2016.

Повод: „Пу­те­ви аме­рич­ког нов­ца у Ср­би­ји"

Серијал истраживачких текстова новинарке Јелене Попадић о америчким финансијерима невладиних организација и медија у Србији и Црној Гори изазвао је велику пажњу јавности, али и био повод за бројне реакције и коментаре у цивилном сектору. „Политика” објављује реаговања Института за јавну политику, Фонда „Славко Ћурувија”, Независног друштва новинара Војводине и социлога Слободана Антонића

(....)
Псовачка страна „друге Србије”
Не­дав­но је По­ли­ти­ка об­ја­ви­ла се­ри­ју тек­сто­ва под на­зи­вом „Пу­те­ви аме­рич­ког нов­ца у Ср­би­ји. У јед­ном од на­ста­ва­ка по­ми­ње се, на при­мер, да је ин­тер­нет пор­тал Е-но­ви­не „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“ до­био, са­мо у јед­ној го­ди­ни (2011), 41.850 до­ла­ра! Е-но­ви­не ко­је су, за сва­ког ко је би­ло ка­да по­се­тио тај сајт, про­то­тип при­ми­тив­ног вре­ђа­ња сва­ког па­три­о­те или де­мо­кра­те, чак и сва­ког ко ми­сли дру­га­чи­је – до­би­ја­ју од САД 3.000 евра ме­сеч­но  „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“?! Ка­кав ап­сурд!
Још 2008. го­ди­не упо­зо­рио сам – ци­ти­ра­ју­ћи низ вул­гар­но­сти с тог пор­та­ла – да су Е-но­ви­не „псо­вач­ка стра­на `друге Србије`“. Сле­де­ће го­ди­не пак ци­ти­рао сам ти­пи­чан ан­ти­срп­ски и шо­ви­ни­стич­ки дис­курс ко­ји до­ми­ни­ра у Е-но­ви­на­ма. Ре­ци­мо, ко­мен­та­тор под псе­у­до­ни­мом „Merc“ на­пи­сао је:
„Про­тив Ср­ба се не бо­ри ри­је­чи­ма, већ оруж­јем, пр­во пу­ца­ју­ћи, па он­да по­ста­вља­ју­ћи пи­та­ња. Не­ће би­ти ми­ра док и је­дан Ср­бин жив зе­мљом на Бал­ка­ну и сви­је­ту хо­да. Мо­је нај­ду­бље жа­ље­ње због на­па­да на хра­бре ма­џар­ске мла­ди­ће (на­вод­но су, та­да, у Но­вом Са­ду на­пад­ну­та дво­ји­ца мла­ди­ћа са­мо за­то што су го­во­ри­ли ма­ђар­ски – С. А), али да до­дам – Ма­џа­ри су са­ми кри­ви. Тре­ба­ли су од 1992. од­би­ти слу­же­ње вој­ног ро­ка у чет­нич­кој вој­сци. А до­са­да су мо­гли већ има­ти град­ску ге­ри­лу и на­па­да­ти по­ли­циј­ске ста­ни­це у но­ћи, ди­за­ти мо­сто­ве у зрак, и при­пре­ма­ти осло­бо­ђе­ње Вој­во­ди­не од срп­ске оку­па­ци­је. Ма­ђар­ска вој­ска тре­ба за­јед­но са хр­ват­ском и на­шом да при­пре­ми план осло­бо­ђе­ња и да се ко­ли­ко су­тра кре­не у на­пад. Жи­вје­ла Ма­џар­ска – смрт Ср­би­ји!“ (по­сле мог тек­ста део ци­ти­ра­них ко­мен­та­ра укло­њен је с пор­та­ла Е-но­ви­на).
Али, уз 41.850 до­ла­ра „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“ у Е-но­ви­на­ма, пра­ви хит био је по­да­так, из­нет та­ко­ђе у По­ли­ти­ци, да је тзв. Не­за­ви­сном дру­штву но­ви­на­ра Вој­во­ди­не (НДНВ), аме­рич­ки НЕД упла­тио 242.000 до­ла­ра, од 2012. до 2014, за „обез­бе­ђе­ње јав­ног ди­ја­ло­га о де­цен­тра­ли­за­ци­ји“! НДНВ прак­тич­но је при­ват­на фир­ма Дин­ка Гру­хо­њи­ћа, уз са­рад­њу Не­ди­ма Сеј­ди­но­ви­ћа – ко­ји су нео­гра­ни­че­ни број ман­да­та пред­сед­ник и се­кре­тар НДНВ. Да­ро­дав­ци из САД-а, ка­ко нас оба­ве­шта­ва По­ли­ти­ка Ср­би­ју на свом сај­ту при­ка­зу­ју без обе по­кра­ји­не: да­кле, не са­мо без Ко­со­ва, већ и без Вој­во­ди­не. Гру­хо­њи­ћев сајт Ауто­но­ми­ја ин­фо ина­че је по­кре­нут 7. апри­ла 2008, са же­љом да се, ка­ко је ре­че­но, до­при­не­се рас­пра­ви о „устав­но­прав­ном и по­ли­тич­ком по­ло­жа­ју Вој­во­ди­не“. Под­на­слов сај­та био је „Вој­во­ђан­ски иден­ти­тет“. Ин­фор­ма­тив­ни део сај­та, ме­ђу­тим, нај­ви­ше па­жње по­кла­ња екс­трем­ним ауто­но­ма­ши­ма – тач­ни­је, ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је се за­ла­жу за „фе­де­ра­тив­ну Ср­би­ју“ и „Вој­во­ди­ну – ре­пу­бли­ку“. Ипак, оно што по­себ­но од­ли­ку­је овај сајт је­су ко­мен­та­ри ње­го­вог уред­ни­ка, Дин­ка Гру­хо­њи­ћа. Јав­ност је о Гру­хо­њи­ће­вом ан­ти­срп­ском сен­ти­мен­ту (упа­ко­ва­ном у облан­ду дру­го­ср­би­јан­ског гра­ђа­ни­зма) сте­кла пред­ста­ву из члан­ка јед­не ир­ске но­ви­нар­ке, где су у под­на­сло­ву ци­ти­ра­не Гру­хо­њи­ће­ве ре­чи о Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји: „Те­шко је ве­ро­ва­ти да мо­же да по­сто­ји та­ква кон­цен­тра­ци­ја зла на та­ко ма­лом про­сто­ру“!
…
За ње­га је „ово дру­штво ду­бо­ко де­ге­не­ри­са­но“, а „Ср­би­ја ни­ка­да ни­је би­ла гра­ђан­ско дру­штво, то је од­вај­ка­да би­ла дру­штве­на мар­ги­на“. Срп­ско дру­штво Гру­хо­њи­ћа под­се­ћа на „сви­њац“, па чак и ка­да хр­ли ка ЕУ оно ни­је ни­шта бо­ље од „гли­сте“, или „пан­тљи­ча­ре“. На­рав­но, та­кво „де­ге­не­ри­са­но“ и „пр­ља­во“ дру­штво Вој­во­ди­ну мо­же са­мо да „бал­ка­ни­зу­је“ и „си­лу­је“.
…
И не са­мо да Гру­хо­њић срп­ско дру­штво на­зи­ва „ду­бо­ко де­ге­не­ри­са­ним“ он о Ср­би­ма, као на­ци­ји, го­во­ри да су „ма­ли при­ми­тив­ни на­род“, док Ср­бе из Ба­ња­лу­ке опи­су­је као „љу­де чуд­них фи­зи­о­но­ми­ја и не­ар­ти­ку­ли­са­ног је­зи­ка“, про­ри­чу­ћи да ће им у бу­дућ­но­сти „но­ге би­ти све кра­ће, а по­гле­ди све ту­пљи! А За де­цу ко­ја се игра­ју пе­тар­да­ма ис­пред јед­не згра­де у Но­вом Са­ду, а ко­ја су, ка­ко из тек­ста про­из­и­ла­зи, срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, Гру­хо­њић ве­ли: „Сли­не, ба­ла­ве, ма­ло им је, иако се на све стра­не ди­ми и пу­ши, и осе­ћа се ми­рис ба­ру­та у ва­зду­ху. Они би, не­ма сум­ње, у ру­ку узе­ли пра­ве пу­шке, пу­шко­ми­тра­ље­зе, снај­пе­ре, ба­зу­ке, ми­но­ба­ца­че… са­мо да до­вр­ше по­кољ ко­ји су им оче­ви за­по­че­ли“.
Та­кав го­вор о би­ло ко­ме на­ро­ду за­и­ста мо­ра би­ти озна­чен као шо­ви­ни­зам и ра­си­зам... И са­да, та­квом Гру­хо­њи­ћу и та­квом сај­ту, САД да­ју 120.000 до­ла­ра го­ди­шње, или 10.000 до­ла­ра ме­сеч­но, за „про­мо­ци­ју де­цен­тра­ли­за­ци­је“! Сај­ту ко­ји про­по­ве­да чист ан­ти­ср­би­зам, рас­па­р­ча­ва­ње Ср­би­је и се­це­си­ју чи­та­ве јед­не по­кра­ји­не од срп­ске др­жа­ве, та­кав сајт, да­кле, про­мо­ви­ше и на­гра­ђу­је ад­мин­стра­ци­ја САД-а?!
Жа­ло­сно, да жа­ло­сни­је не мо­же би­ти.
Сло­бо­дан Ан­то­нић
текст је об­ја­вљен на сај­ту
Фонд стра­те­шке кул­ту­ре
          = видети више, тј. и остале текстове: Политика

четвртак, 31. децембар 2015.

Наш земљак - Жића Марадона из Пожаревца

БЕОГРАЂАНИН Живорад Ђурић, познатији као Жића Марадона, родом из Пожаревца, постао је добротвор напаћене петочлане породице Ерцеговчевић, која живи у руинираној кући у селу Брадарац. У собама које прокишњавају, без кухиње и купатила, у овој кући су се преко две деценије злопатили Мирјана Ерцеговчевић, родом из Мостара, и њених четворо деце, која су овде прославила и пунолетство. Чим је Ђурић чуо за ову породицу и муке кроз које годинама пролази, решио је да им помогне. 
- За  обнову куће обезбедио сам блокове, цемент и гвожђе, јер је недопустиво да у 21. веку мајка са четворо деце живи у оваквим условима - рекао је Ђурић.
У селу Брадарац Ђурић је помогао још девет избегличких породица, којима је обезбедио дрва за огрев. У октобру је прискочио у помоћ и пожаревачкој тенисерки Јелени Грујић (9), плативши за њу услуге тренера и трошкове превоза и смештаја у Анталији, у Турској, где је она освојила сребро на Светском првенству за децу до 10 година. Ђурић је од ове године почео да измирује и кирију за једну угрожену породицу у Пожаревцу, а преко целе године плаћа и ужину за основце из социјално угрожених породица.
Ђурић угроженима помаже у склопу своје акције “Буди хуман, ја сам хуман”, коју је покренуо пре две године, када је једном ђаку обезбедио инвалидска колица и почео са плаћањем ужине за сиромашне основце. Он је позвао све имућне људе да се укључе у ову акцију и помогну најмлађима.
- Будућност Србије нису ни ваше куће, ни ваши аутомобили, ни ваше јахте. Будућност су наша деца. Зато помозите Србији кад јој је најтеже, тако што ћете помоћи њене најмлађе - апелује Ђурић.
За свој хуманитарни рад, он је прошле године награђен Октобарском наградом Пожаревца. Новчани део награде - 500 евра, Ђурић је поклонио теткицама у средњим школама.

НАДИМАК
Ђурић је надимак Марадона добио захваљујући коврџавој коси и минђуши, због којих подсећа на аргентинског фудбалског аса. Раније је играо у првој кошаркашкој лиги Србије, у клубу Младост из Земуна, али се, због саобраћајног удеса, одрекао спорта и посветио гајењу ротвајлера.

Хумани Марадона из Пожаревца | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 28. децембар 2015.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар – у служби отаџбине Београд, 28. децембар 2015.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Њ.К.В. Престолонаследник Александар – у служби отаџбине
Београд, 28. децембар 2015. - По коначном повратку у отаџбину у лето 2001, Престолонаследник Александар је, као старешинаДома Карађођевића, добио право боравка у дворском комплексу на Дедињу, Белом и Старом двору које је подигао његов дедаКраљ Александар Ујединитељ. Премда су оба Двора  конфискована имовина Карађорђевића, престолоналседник је у запуштена и оронула здања ― која са близу 7.000 квм, а око 135 хектара паркова представљају српски Версај ―  уложио огромна лична средства. За мање од годину дана  оба дворска здања оспособљена су за свечане пријеме, хуманитарне акције, добротворне вечери. За три године самосталног финансирања дворова, Престолоналедник Александар и Принцеза Катарина организовали су, осим за домаће званице, серију пријема за високе делегације из иностранства, дипломатски кор и њихове званице, за Српску православну цркву и друге верске заједнице, примили низ крунисаних глава, бивших и садашњих председника и премијера, били с подједнаким уважавањем примани од највиших званичника у Лондону, Вашингтону, Паризу и Москви, и тако значајно утицали на побољшање угледа Србије у међународној јавности.
Недовољно је познато да Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, годинама истрајно помажу хиљаде деце, ратних сирочади, без родитеља, делећи им вредне божићне и ускршње поклоне. У безброј хуманитарних акција сакупљена су значајна средства која су потом додељена дечјим установама, а старањем принцезе, деца бесплатно упућивана у летње кампове у Грчкој. Упоредо са бригом за децу,Фондација престолонаследника за образовање и културу додељује нарочите стипендије најбољим студентима са српских универзитета, и обезбеђује више десетина бесплатних стипендија на више европских и америчких универзитета, укучујући и 40 школарнина за мастер студије у Енглеској, на универзитету у Нотингему. Престолонаследникова фондација организовала је учешће наших студената на бројним летњим школама, помогла оснивање Центра за развој каријере. Свакога јуна, око 600 „вуковаца“ најбољих ђака, из Србије и Републике српске долазе са својим породицама у Бели двор где добијају јавна признања са своје школске успехе.
У Србији где су сви велики музеји заворени већ дуже од једне деценије Бели и Стари двор, који су већ по архитектонској вредности споменици високе категорије, са својом репрезентативном колекцијом слика страних и домаћих аутора ― од Николе Пусена, Палма Векие,Каналета и Рубенсове школедо Аивазовског, Ежена Делакроа, Паје Јовановића, Влаха Буковца, Шпире Боцарића, све до низа скулптураИвана Мештровића у отвореном простору ― данас најбољи српски музеј доступан широкој публици. На иницијативу принца Александра рестаурисана су многа вредна уметничка дела из Дворова, о трошку пријатељских држава.
До повратkа Њ.К.В. Пресолонаследника Александра у отаџбину, Дворски комплекс је био „забрањена зона“ за српску јавност. Уз подршку  Министарства културе Србије, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је организовао и посете Дворском комплексу које су, углавном бесплатно (деца, студенти, пензионери, итд), у протеклој деценији, а уз пратњу дворског водича, обишли бројни посетиоци, њих око 330.000 из Србије. Бројне стране госте, близу 30.000, доводи током већег дела године, Туристичка организација Београда.
Престолонаследникова супруга, Њ.К.В. Принцеза Катарина је на хуманитарном пољу остварила изванредне резултате: за 14 година, сваке године је у Србији стизало медицинске и друге опреме за наше болнице и домове здравља у вредности од милион евра, укупно 14 милиона евра! Принцезина хуманитарна организација донирала је српским медицинским установама преко 200 инкубатора, мамографе и друге неопходне, скупе апарате, организовала бесплатне операције за болесну децу и доводила стране хирурге да у Београду оперишу најтеже болеснике.  Уз подршку Њ.К.В. Александра одржано је шест  конгреса лекара, укључујући и скуп за око 500 онколога, успостављена бесплатна пракса за српске лекаре на најбољим европским и америчким клиникама (Мејо, МД Андерсон, Слоан Кетеринг, Харвард), итд. Хуманитарним активностима, које трају непрестано од повратка Њ.К.В. Престолонаследника Александра у Отаџбину, спасено је хиљаде живота и помогнут велики број оболелих, сиромашних, као и особа са инвалидитетом.
Да би се огромни трошкови које, ни уз годишњу подршку државе,  није могуће покрити, Престолоналседник и принцеза су продали своју велику кућу у Лондону, стечену деценијама дугим радом и новац уложили у одржавање Дворова, имовине која није у њиховом него у државном власништву. Стога нема смисла ни одговарати на ружне, таблоидне наслове у нашој штампи о финансијским тешкоћама у одржавању Дворског комплекса, него само набројати  бројне активности Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Њ.К.В. Принцезе Катарине који су, до краја предани потребама грађана Србије, у потпуности у служби Отаџбине.

СВЕТИОНИК

СВЕТИОНИК
Сазвежђа З

СЕВЕРЦИ

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА

ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА
Резиденција СУРБИТА.ОЛИЧЕЊЕ НЕМОГУЋЕГ

ЧИТАВ СВЕТ

ЧИТАВ СВЕТ
ИСТОК Запад Југ Север

ЗАВЕТИНЕ Суз

ЗАВЕТИНЕ Суз
Српски месечник

Популарни постови

Забрањени и угашени часописи, листови и новине...

2. – Забрањени и угашени часописи, листови и новине: лист Јеж (1947), часописи Сведочанства и Записи (1951), часописи Ревија, Црвено јесте и Нова мисао (1953), часопис Дело због текста Михајла Михајлова „Љето московско 1964“ (1965); године 1968: часописи Православље, бр. 1, Студент, бр. 4 (8. и 25. јуна);Наши дани (15. април); Студентске новине бр. 1, Видици бр. 121–122, Дело, бр. 7–8,Дуга фељтон, бр. 62, 63, 64, 65. и лист Црвене новине (5. јун 1968); Књижевне новине, бр. од 30 августа због текста Зорана Глушчевића „Пет варијација на тему врело прашко пролеће“ (1969); лист Чивија и часопис Адам и Ева (1969), часописВидици, бр. 142–143 (1970); године 1970 забрањени су: лист Савезе студената Војводине Индекс, лист студената Филозофског факултета у Београду Frontistorion, лист Завичајног клуба студената из Чачка, Бумеранг, затимДимитровградска хроникана бугарском језику; године 1971. забрањени су: илустровани магазин Флеш, бр. 1, листСтудент, бројеви од 30. априла и 24. августа, листЧик, бр. 41,Чик-екстра, бр. 1, часописКултура због текста Николаја Берђајева, часописУметностпосвећен градњи Мештровићевог маузолеја на Ловћену, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3, листовиСтудент, бр. 21, Страдија иСирена, часописиФилозофија, бр. 2 и Гледишта, бр. 5–6 (1972),Сомборске новине, бр. 970(1973), часописПраксис(1974), часописиМостови,Књижевне новине, бр. 471, и Филозофијабр. 1–2 (1974), листови Зум репортер,Нови Чик, бр. 46, (1974),часописГрадина (1975), часописФилозофија(1975), часописНашапрошлост,Краљево (1976),Јеремиј Д. Митровић,Баточина и околина у прошлости(1976), стрипДечјих новина о партизанским куририма Мирку и Славку, Никад робом (1976), прекинута је серија разговора у листуМладостпод називом„Југословенска филозофија данас“ (1976),„илегални“часописЧасовник(1979), часопис Јавност (1980),Књижевненовине (1983),часопис Theoria,бројеви 3 и 4 (1983),часопис Theoria, бр. 4(1984), лист Спорт, бр. 9589(1984),Омладинске новине,бр. 476 (1984), листовиСтудент, бр. 21–22 и Нове омладинске новине, бр. 498(1984), забрањено је објављивање фељтона Ђорђа Личине Живот Петра Карађорђевића у листу Интервју (1984), Књижевне новине бр. 703 (1986), крагујевачки лист Погледи, бр. 28 (1986),листови Глас економиста и НОН (1986), лист Младост (1987), Књижевне новине бр. 757–758 (1988), листови Дуга, бр. 365,Младост и Политикин свет (1988), студентски листови Студент, бр. 3, Београд,НОН, бр. 694, Београд, Графит, Ниш и Bota e re, бр. 8, Приштина(1989), привремено забрањен лист Српског покрета обнове Српска реч (1990), обустављена дистрибуција часописа Гледишта због текстова о Небојши Попову и Љубомиру Тадићу (1990), престао је да излази лист НОН (1991), на ТВ Студио Б прекинут и забрањен пренос демонстрација 9. марта (1991). - ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ ОСТРАКИЗМА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У СРБИЈИ / Јовица Тркуља

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ Архива

ИГРА

ИГРА
игра паса и времена

ОГЛАШАВАЊЕ. Место за Ваше огласе