Сваки двадесети становник наше земље живи и ради у иностранству, а статистика која бројевима слика „бисере расуте по целом свету” сведочи да 313.411 становника Србије живи чак у 159 земаља света. Највећи број емиграната из Србије – чак 70.488 особа – живи и ради у Аустрији. Немачка је друга обећана земља за наше сународнике и у њој живи 55.999 становника Србије, а за њом следи Швајцарска у којој се населило 41.008 „наших”, Италија у којој живи 23.340 особа из Србије и Француска у којој је настањен 20.231 наш бивши суграђанин.
Иако подаци изведени из последњег пописа становништва Србије 2011. године говоре да у иностранству живи 4,2 одсто укупног броја становника,
Владимир Станковић, социолог и аутор студије „Србија у процесу спољних миграција”, каже да је број наших суграђана који живе „тамо далеко” вероватно већи јер се број пописаних емиграната односи само на оне особе које су „пријавили” чланови породице који живе у нашој земљи. Ако су у иностранство емигрирале целе породице, њих једноставно није имао ко да пријави и ове особе су невидљиве за нашу статистику. Због тога и немамо одговор на питање – колико је велика емигрантска заједница у Чикагу, Бечу и Торонту. Ниједан попис становништва не може да попише целу нашу дијаспору, али прецизнијих података од пописа, нажалост, нема, истиче Станковић. Подаци такође говоре да држављанство Србије има две трећине пописаних исељеника – трећина њих има двојно или држављанство друге земље.
Владимир Станковић, социолог и аутор студије „Србија у процесу спољних миграција”, каже да је број наших суграђана који живе „тамо далеко” вероватно већи јер се број пописаних емиграната односи само на оне особе које су „пријавили” чланови породице који живе у нашој земљи. Ако су у иностранство емигрирале целе породице, њих једноставно није имао ко да пријави и ове особе су невидљиве за нашу статистику. Због тога и немамо одговор на питање – колико је велика емигрантска заједница у Чикагу, Бечу и Торонту. Ниједан попис становништва не може да попише целу нашу дијаспору, али прецизнијих података од пописа, нажалост, нема, истиче Станковић. Подаци такође говоре да држављанство Србије има две трећине пописаних исељеника – трећина њих има двојно или држављанство друге земље.
Највећи број емиграната – чак 215.000 њих – одлази из југоисточне Србије и Шумадије. Из Малог Црнића, Жабара и Кучева емигрирала је трећина становништва, а из Великог Градишта и Петровца на Млави у „бели свет” је отишла четвртина становништва. У иностранству живи и сваки четврти становник Неготина, Кладова и Свилајнца. Иако из Београда, процентуално посматрано, емигрира најмањи број особа, „одлив мозгова” је најинтензивнији управо из београдског региона. Наиме, сваки други емигрант који одлази из престонице у „бели свет” има факултетско образовање, а од 12.000 студената који се налазе на студијама у иностранству, трећина њих одлази управо из региона Београда. Међу мигрантима са непотпуном основном школом највише их је јужне и источне Србије.
Наш саговорник, који пажљиво анализира миграционе трендове, каже да се у последњих 40 година образовна структура емиграната доста променила. „Шездесетих година у иностранство су се исељавали пољопривредници и индустријски радници, мотивисани идејом да саграде већу кућу и купе боља кола, па је попис становништва из 1971. године показао да је чак 53 одсто исељеника било без школске спреме, а свега два одсто емиграната имало је високу и вишу школску спрему. Тих година земље западне Европе ’увозиле’ су неквалификовану радну снагу из медитеранских земаља, па процене говоре да је око десет милиона радника кренуло на Запад трбухом за крухом. Седамдесетих година Немачка, Швајцарска, Аустрија и Француска апсорбовале су чак 83 одсто емиграната из Србије, а у првој деценији новог миленијума у ове земље отишло је ’свега’ 60 одсто наших емиграната, јер су прекоокеанске земље постале занимљиве интелектуалној емиграцији“, објашњава Станковић.
Већ од средине осамдесетих година почиње одлив мозгова, а како се криза погоршавала тако су интелектуалци све више паковали кофере – из Србије су одлазили инжењери, магистри и доктори наука. Попис становништва из 2002. показао је да је из земље емигрирало чак 415.000 грађана Србије – међу њима се налазио и велики број избеглица и особа које су илегално изашле из земље. То је, тумаче демографи, најстрашнија људска „цена” деведесетих година. Нажалост, одлазак најобразованијих наставља се и у новом миленијуму...
Између 2002. и 2012. године САД, Аустралија и Канада издали су преко 150.000 исељеничких виза за наше суграђане. Последњи попис становништва говори да највећи број магистара наука – 3.500 њих живи у САД, Немачкој, Великој Британији и Канади, а највећи број доктора наука – 2.200 њих такође ради у овим земљама”, истиче наш саговорник, додајући да просечна старост миграната износи 34,7 година. Од 1991. године до 2001. године нагло је скочио број миграната из градских зона, а овај тренд се наставио и у првој деценији новог миленијума.
„Последњи попис становништва такође је показао да Срби живе у 159 земаља света, а у 24 земље живи између 1.000 и 70.000 наших сународника. Нове емигрантске заједнице стварају се у Канади, Аустралији, Шведској, Америци и Русији”, каже Станковић, додајући да свако десето домаћинство у Србији има барем једног члана који ради или борави у иностранству. Иначе, просечна дужина рада, односно боравка у иностранству јесте једанаест година.
Подаци о националној структури емиграната сведоче да су Власи најмобилнији нација – сваки пети Влах живи у иностранству, за њима следе Муслимани (сваки десети је у емиграцији), Албанци и Роми. Најмање се исељавају Буњевци – тек сваки стоти припадник овог народа одлази у емиграцију.
Последњи попис становништва такође је показао да се 12.000 академаца школује изван граница наше земље – највећи број њих (16 одсто) факултетско образовање стиче у Америци, а за њом следе Мађарска, Немачка, Аустрија и Италија. Највећи број академаца који се налазе на докторским студијама такође се школује у Америци, у којој студира сваки пети докторанд”, закључује Станковић.
Званично – у Чикагу 20.000 Срба
Иако је завод за статистику евидентирао да нешто више од 300.000 људи живи изван граница наше земље, процене говоре да око четири милиона становника Србије живи ван матице. Највише их има у осам земаља региона - бившим југословенским државама, Румунији и Мађарској у којима, према процени, живи око два милиона Срба, каже Александар Чотрић, републички посланик и члан скупштинског одбора за дијаспору.
Он додаје да нико нема тачан одговор на питање колико нас има 'тамо далеко' јер дипломатско конзуларна представништва не раде попис наших сународника. Многе земље, као што су Немачка и Аустрија, у којима живи велики број Срба давање држављанства условљавају - одрицањем од српског држављанства. Осим тога, многе земље приликом пописа становништва не воде етничку и националну статистику. На крају, не треба заборавити да су многи становници Србије узели држављанство других земаља. Иако влада уверење да је Чикаго највећи српски град после Београда на последњем попису становништва у САД, свега 20.000 становника Чикага је рекло да су Срби. Подаци ПИО фонда говоре да у свету живи свега 50.000 пензионера из Србије којима се исплаћују пензије.
Нема коментара:
Постави коментар